Ustajemo rano ujutro a to rano jutro je neko izmisljeno vreme jer vec pet dana ne gledamo u sat niti u ogledalo. Bungalov je toliko jednostavan i fenomenalan da nam se ne ustaje iz kreveta. More je toliko blizu pa cujemo talase kako suste pomesani sa pucketanjem palminog lisca na vetru. Ususkani smo u gustu tropsku vegetaciju i oko nas se cuju ptice kako pevaju jutarnju pesmu. Ali, da li je jutro? Nalazimo se na ostrvu Koh Pan Ghan i ovde dani traju drugacije. Osecamo slobodu i udaljenost od obicnog zivota. Ovde je vreme nase i niko nam nista ne moze oduzeti. Osecamo se fenomelnalno.
Izlazim iz bungalova i tu mi je super jer vidim cimera kako se ljuljuska u lezaljci zakacenoj izmedju dva palmina drveta. Stabla su elasticna i prate nase ljuljuskanje dok nam list palme ceska uvce… Beli pesak prevrcemo medju prstima i osecamo se jako zadovoljno. Kokosi mogu a i ne moraju da nam padnu na glavu dok gledamo more kako lagano boji horizont u svetlo plave, purpurno zelene boje. Linija izmedju neba i mora se odavno izgubila a i mi smo se izgubili negde izmedju. Vreme tece polako i za dorucak jedemo sveze iscedjene ananase, sok od kokosovog mleka i sitno iseckanu papaju sa jagodama prelivenu slagom i komadicima cokolade. Posle toga pijemo sveze cedjen sok od malih zelenih limuna. Osecamo se fenomenalno, sveze i odmorno.
Skutere smo na ostrvu izmajmili za dva eura dnevno i to nam daje potpunu slobodu kretanja. Kad god pozelimo zujimo na skuterima po ovom tropskom raju do plaza koje su zavucene i na kojima nema bukvalno nikoga… Zar nije svakome san da provede dane na napustenom troskom ostrvu i da pobegne od posla i obaveza? “Hocu da odem na plazu na kojoj nema nikoga, bez mobilnog telefona, rasporeda, obaveza, jurnjave, zelja?”
Ostrvo Koh Pan Ghan i njegove plaze su 100% to mesto. Najbolje “to” mesto na svetu.
Ono je danas ono sto je Ibiza bila 80 tih godina. Ovde se okupljaju hipici, rejveri, umetnici, ljudi slobodnog duha, putnici, bekpekeri, sanjari, idealisti i za vreme sezone ostrvo postaje ziva komuna neobicnih putnika sveta. Ovde vladaju drugacija pravila i drugaciji zakoni. Ljudi se osmehuju jedni drugima u prolazu, dodiruju se po ramenu, gledaju zalaske sunca na neverovatnim plazama, igraju se u pesku, prave neverovatne zurke i zabave u dzungli, na plazama, gaje decu u privatnim kucicama koje iznajmljuju na sest meseci, upoznaju se medjusobno, jednu zdravu hranu, meditiraju, slikaju, vezbaju jogu i jedva cekaju da se povezu sa novim interesantnim osobama sveta. Ostrvo je magnet za kul ljude i ta atmosfera ovom ostrvu daje jednu potpuno novu dimenziju koja je drasticno razlicita od drugih komercijalizovanih turistickih ostrva gde na Tajlandu vladaju seks turizam, preterivanje i potrosnja novca.
Ovo nase ostrvo je jos uvek jeftino i na lokalnoj pijaci u Tongsali uvece jedemo ljutu salatu od papaje, sveze pecenu ribu, sveze cedjene sokove za novce koje u Evropi koristimo kao kusur. Dan je vruc i cesto cemo posle kupanja otici pod hladan tus i onda najvecu vrelinu provesti na fenomenalnoj tajlandskoj masazi mirisljivim uljima. Specijaliteti za hednosite mogu biti stereo masaze. Za 6 eura tj. Za tri eura po satu, dve maserke ce vas, sa cetiri ruke, masirati sat vremena pa kombinujemo masazu stopala sa specijalnom masazom vrata i ramena. To jako opusta i ponekad jednocasovnu masazu produzimo za jos koji sat jer vremena imamo puno.
Vozimo se do vodopada na ostrvu, penjemo se u brda, gledamo fantasticne prizore sa visine, jurimo na istocnu stranu ostrva gde su veliki talasi, idemo brodicem oko ostrva, organizujemo nocno ribarenje i sutradan spremamo riblji kari, idemo na borbe petlova u dzungli, kladimo se na tajlandske boksere i dani su nam ispunjeni laganom i zdravom klopom, masazama, hedonistickim uzivanjima, toplom moru, koralima i divnim mislima koje opustaju. Vreme traje polako a onda pada noc…
Tropske noci su tople i dugacke. Cesto na ostrvu posle pet dana boravka putnici Jungle Tribe imaju utisak kao da su tu bili mesecima i opet ce reci: “Vraticu se na ovo ostrvo…” Vreme se nekako izduzi i traje polako. Bas pravi odmor na zivom ostrvu. Treba nam dinamika i nju nalazimo na neverovantim zurkama. Tu su Full Moon Party, Black Moon Party, Jungle Party i super udobni lazy bagovi na jutarnjim after partijima. Zurka koja nikada ne prestaje, tako se cini. Najpoznatija zurka je svakako Full Moon Party. Veceri punog meseca ostrvo se puni sa svih strana i trazi se krevet vise. Na plazi koja se nalazi na jugoistoku ostrva, Haad Rin, se organizuje ova fantasticna zabava u pesku pored toplog mora. Klubovi su poredjani po plazi jedan pored drugog i muzika se krece od house-a, hip hopa, MTV hitova, dram and bejsa, tehna i na kraju trensa. Najizdrzljivije ekipe ostaju na trens stejdzu a ono sto je fenomenalno za ovu zurku je momenat svitanja. Kako je plaza na istocnom delu ostrva Sunce izlazi iz mora, tako se cini, a u isto vreme na nebu sija pun mesec. U jednom momentu se jasno vide i Mesec i Sunce dok je nebo ofarbano u ljubicasto crvene tonove. To nam jako prija da posmatramo i uzivamo u fantasticnim DJ setovima pri ovom neverovatnom prizoru sa jos 20.000 ljudi koji djuskaju bosonogi u pesku. Pice na zurci je jeftino. Sluzi se u koficama. U njima za 5 do 6 eur putnici dobijaju pola litre vodke, dva red bulla, limenku sprajta i dosta leda. Kofice imaju puno slamcica pa tako ekipice na plazi razmenjuju kofice i sve to bude jako smesno i zabavno. Sa strane na stenama su lounge barovi za chill u kojima uz priguseno svetlo ide ambijentalna muzika i sluze se specijalni sejkovi za opustanje misli posle jakih muzickih udaraca na beloj plazi ispod nas.
Nekada na Koh Pan Ghanu nije potrebno spavati. Toliko je sve oko nas opusteno da se osecamo kao da smo u snu. Posle raznih avantura po ostrvu se vracamo u nas udobni bungalov na samoj plazi i to je nase carstvo. Domacini na ostrvu su jednostavni ljudi koji zive u velikim porodicama i zajedno gaje decu. Tetke i sira rodbina vaspitavaju decu kao da su im rodjena. Tajlandjani se uvek osmehuju i cine sve da se gost oseti kao da je u porodici. Prijatni mirisi budistickih stapica, casovi joge na plazama i istrzivanje ostrva se nastavljaju a ljude koje upoznajemo na ovom rajskom ostrvu slobode su slicni nama…
By Filip Milosavljevic
No comments:
Post a Comment