Kambodža, kraljevstvo čuda

Pre više od tri hiljade godina cudesni narod je sa severa najveceg kontinenta na Zemlji migrirao ka jugu Azije, naselivši se u delti jedne od najvecih reka na svetu. U 9. veku ovaj narod osniva veliko carstvo Kmera koje ce ostati upamceno kao jedno od najmocnijih i najfascinantnijih koje je svet ikada video. Hramovi Angkora, najveceg predindustrijskog grada koji je, okružen džunglama i neprijateljskim narodima, dugo bio neosvojivo kmersko uporište, odslikavaju samo deo moci ovog impresivnog carstva, njegovog bogatstva, kreativnosti i nadahnuca. Angkor Vat (Prea Pisunlok), koji je sagraden u 12. veku kao hinduisticki hram posvecen bogu Višni, predstavlja vrhunac klasicnog stila arhitekture kmerskog carstva. U 16. veku je ovaj hram postao budisticki ostajuci takav do danas.

Vekovima zaboravljen i zapušten tako da je džungla vremenom pocela da guta neke delove kompleksa, ponovo ga je otkrio Francuz Anri Muo, koji ga je smatrao velicanstvenijim od svih gradevina stare Grcke i Rima. Nekadašnji simbol moci kambodžanskog naroda, a danas inspiracija mnogobrojnim umetnicima i fotografima, Angkor Vat predstavlja jedno od najlepših mesta na planeti. Kad krenete u obilazak ovog lokaliteta, videcete da, osim simbola Kambodže cija glavna kupola predstavlja planinu Meru, postoji mnogo objekata slicnih Angkor Vatu. Jedan od njih je Angkor Tom, poslednji glavni grad velikog carstva Kmera s hramom Bajan i nasmejanim statuama Bude. Pored toga, na ovom mestu moguce je videti kraljevski bazen, Pra Kan, Ta Keo, Pre Rup, Bantese Rai, Terasu slonova i mnoge druge budisticke hramove koji deluju zaista fascinantno. Ta Prom, hram koji se u istom stanju nalazi vec stotinama godina, zaslužuje posebnu pažnju. Svedoceci o burnoj istoriji kmerskog naroda, ovaj hram izgraden je krajem 12. i pocetkom 13. veka pod imenom Rajavihara. Zbog korenja koje izbija iz poda, drveca koje raste na krovovima, intrigantnih hodnika i zidne umetnosti koja vredi citavo bogatstvo, on predstavlja najinspirativnije mesto drevnog carstva Kmera. Andelina Džoli je kao Lara Kroft upravo ovde izvodila cuvene vratolomije.
Iako je Angkor bio centralno mesto ondašnjeg najmocnijeg, najkulturnijeg i najbogatijeg carstva, od svega toga danas nije ostalo ništa osim osmeha tamošnjih ljudi i njihove dece koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Lokalno stanovništva oduševljava posetioce dobrodušnošcu, gostoljubivošcu i ogromnom kolicinom energije, što narocito važi za decu koja neprestano trce po prašini i posetiocima nude suvenire i knjige govoreci na tecnom engleskom jeziku.

Kambodža je neverovatna zemlja, a Kmeri – neverovatan narod. Napaceni, ali miroljubivi, zanimljivi i uvek nasmejani stanovnici Kambodže umalo nisu istrebljeni kada je na vlast došao diktator Salot Sar, poznatiji pod imenom Pol Pot, lider Crvenih Kmera i premijer Demokratske Kampucije, usmrtivši za vreme svoje vladavine gotovo tri miliona Kmera.
Za vreme studija u Parizu Salot se prikljucio internacionalnim brigadama da bi kasnije potpao pod uticaj francuskih komunista, od kada datira njegova suluda ideologija agrarnog socijalizma. Napustivši studije koje nije bio u stanju da dovrši, Salot se vratio u Kambodžu, gde je stao na celo pobunjenickog pokreta protiv tadašnje vlasti. Narod ga je podržao i ne sluteci da ce upravo taj covek biti odgovoran za njegovu nezapamcenu tragediju. Odmah po stupanju na vlast Pol Pot je pogubio sve pripadnike kambodžanske intelektualne elite, profesore, doktore, advokate i druge, zemlju je izolovao, bolnice zatvorio, škole i univerzitete raspustio, a narod poslao na pirincana polja prisiljavajuci ga da radi po 15 casova dnevno. Pod režimom Crvenih Kmera za samo cetiri godine stradalo je preko dva i po miliona ljudi, ukljucujuci žene i decu. Istrebljeno je preko 25 procenata stanovništva. Kada je Vijetnam okupirao zemlju i tako narod Kambodže spasao bede, Crveni Kmeri pobegli su u džunglu, ne odgovarajuci nikad za pocinjena zlodela.

Zahvalni što su preživeli nacionalnu tragediju, Kmeri se trude da žive život najbolje što umeju. I dalje se pretežno bave zemljoradnjom i ribarstvom. Kambodža je zemlja bogata vegetacijom, a reke Mekong i Tonle Sap svake godine poplave zemljište na kome se uzgajaju pirinac i druge poljoprivredne kulture dajuci velike prinose. Glavni grad Kambodže, Pnom Pen, leži na tri reke, a obiluje šarenim pijacama, šetalištima, trgovima i ulicama na kojima mnogi vežbaju aerobik i „ulicni ples“. Kraljevska palata i Srebrna pagoda najvrednije su gradevine u prestonici u kojoj nema mnogo turista, što ovom gradu daje posebnu draž. Drugi grad po velicini je Sijam Rep, danas jedan od najposecenijih turistickih centara. Blizina Angkora ucinila je ovaj mali gradic omiljenim mestom za turiste iz celog sveta. Sijam Rep živi nocu. „Pab strit“ (Pub street) mesto je na kojem se druže posetioci iz svih krajeva sveta. U Nocnom marketu moguce je razgovarati s Kmerima, ici na masažu, kupiti razne suvenire, svilu, drago kamenje, ali i kopije Brajtling ili Šafhauzen satova koji se, osim po ceni od 20 dolara, ni po cemu ne razlikuju od originalnih. Svota novca koju treba dati za originalne švajcarske satove ovim ljudima je nezamisliv,a a sigurno je da ljubaznost lokalnog stanovništva neuporedivo više vredi od njih. U Kambodži se mogu videti razna cuda i može da se nauci mnogo toga. Ona jednostavno oplemenjuje i obogacuje cineci nas osobama boljim od onih kakvi smo bili pre nego što smo je posetili. Kambodža i Kmeri koji u njoj žive mogu da nas nauce u cemu se zapravo sastoji sreca, a to je pravo na normalan život i trenuci u kojima zaboravite da živite na planeti Zemlji.

Milos Jankovic