Berlin Steet art!

Ulazak u liberalni grad mami osmeh na svacijem licu. Iscekivanje raznih uzbudjenja I nepredvidivih party desavanja. Skrecemo sa autobana u ulazimo polako u zapadni deo. Prolazimo kroz K-Dam neznajuci ni gde se tacno nalazimo, jer hotel je prva stanica za kojom su zudeli moji saputnici. Naravno, potreba za tusiranjem I odmorom je u prvom planu. Ne I za nas troje. Hotel I nije nesto uzbudljiv, skoro je skroz predvidiv, tako da I nije moja omiljena opcija smestaja. Ali hostel… Nema zatvorenog prostora gde mozes da dozivis vise iznenadjenja, sto prijatnih, sto neprijatnih, da upoznas mnoge dobre ljude I da uzivas u tom momentu iznenadjenja. Nakon parkiranja I potrage za U-banom, krecemo napokon ka nasem hostelu. Nemacki metro je savrseno razvijen I precizan, vrlo je lako da se snadjes uz pomoc karte, medjutim, bas tada se potrefilo da ga renoviraju I da ide izmenjenom trasom, a mi, mi nismo izasli kad je trebalo pa smo otisli na okretnicu metroa i lepo proveli u vozu nase prve minute u “Social city”-ju. I dalje ima nestrpljenja I zelje sa hostelom, ne da bi se odmorili vec da bi ucinili taj sledeci korak.

!
Za mene je sledeci korak bio odavno poznat, o njemu sam mastao od dana kad sam saznao da krecem na put. Naravno, raspitao sam se malo I dobio zeljenu lokaciju. Party u skvotu, Dram end bejs u skvotu. Ne, dram end bejs u skvotu u Istocnom Berlinu. Idemo opet, Dram end bejs u skvotu u Fridrihshajnu u starom zeleznickom depou koji je ukrasen najprefenjenijom ulicnom umetnoscu, obojen najveselijim bojama poznatih street artista. Otkacene frizure, prava urbana ekipa I andergraund zvuk. Skakanje sa jedne na drugu nogu I gubljenje u jungle ritmu. Nema hejtera, ostali su kuci na spavanju! Nije naravno moglo bez piva, Berliner je bio tu najistaknutiji drugar. Dobro je bilo, a to je bilo tek prvo vece, tek prva noc, prvih par sati u Berlinu. Predobra uvertira za sve ono sto sledi…Ujutru se budim sa knedlom u grlu ali sam jos uvek bio svez I odmoran, tacnije, pripremljen za dalja desavanja. Kad sam malo progledao, primetio sam da su sa nama u sobi bile I dve Poljakinje I jedan Poljak. To je bio jedan od tri puta koliko sam ih video. Divan I suncan dan u “Liberty”-ju, krecem na Free Walking Tour. Hahaha, sad malo mene da vode, ali pravi profi vodici. Uvek je dobro da razgledanje grada pocnes od turistickih znamenitosti, treba upoznati sve te lokacije, nauciti osnovne stvari (kako bi mogao posle da razumes I ostalo) a onda potom onaj drugi, lepsi deo koji nije “turisticki”. Tako smo mi krenuli od cuvene Brandeburske kapije, slusajuci price od Napoleonovoj kradji I cuvenom Nemackom inatu I ponosu. Nastavljamo dalje, gledajuci Parlament, memorijalni centar I dolazimo na “Checkpoint Charlie”, cuveni granicni prelaz iz komunistickog rezima u kapitalisticko drustvo. Sledi Zandarmen plac (Nemci nisu bili nesto inspirativni kada su gradili crkvu na Zandarmen placu, te su izgradili zdanje identicno Francuzima), zid, nekadasnja biblioteka, spomenici, nekadasnji Hitlerov bunker (gde nema nikakve oznake, danas se tu nalazi obican parking I time su Nemci hteli da kazne “Firera” tj. da mu ne pridaju nikakav znacaj) itd… Naravno, usput ide zanimljiva prica naseg vodica Tute Bugarina. Mnogo prica ima Berlin, nemoguce ih je sve ispricati I zapamtiti. Nezamislivo je to da je grad do pre 20 godina bio podeljen na 2 dela, bogati I siromasan deo, da je bilo toliko socijalnih razlika I toliko nepravde a da je to danas pravi grad slobode, grad svih njegovih sanjara, bukvalno prihvatiliste za sve buntovnike, umetnike I tragace za svojom srecom. U Berlinu ti ne trebaju pare da bi preziveo, treba ti vedar duh I veliko srce. Ono sto Rusi nikako nisu mogli da razumeju I da stvore (kapitalizam I slobodu), pokusali su da nadoknade izgradnjom TV tornja na Aleksander placu, naravno, uz pomoc ljudi sa Zapada, tj. par svedskih arhitekta. Ipak, to I nije bilo od pomoci njihovom narodu koji je stanovao u Fridrihshajnu, Prenclauer Bergu I drigim naseljima I koji je ziveo na ivici egzistencije zarad prava na normalan zivot. A toranj, on nije impresionirao Francuze, Engleze I Amere, sto I je I bila njegova svrha, ali danas ima neki drugi smisao, neku drugu lepotu. Ipak, koliko god da su Rusi bili zatupljeni I nepravedni prema svom stanovnistvu, oni su ucinili da danas Istocni Berlin daje toliko dobrih I nestvarnih mesta, da ima neverovatan duh, stare zidove isarane predivnim grafitima I vesele ljude u bojama I stilu tih istih grafita. Posebnost, to je najbitnija vrlina I kod gradova I kod ljudskih bica.

Noc u Berlinu je stvarno izuzetna. Svetlucavi megalopolis pruza osecanje potpune slobode I budi euforiju kod svih njegovih stanovnika I posetilaca. Krece druga noc. Idemo zajedno sa grupom u Q-dorf klub. Usput, setnja tj. lutanje po K-damu dok nismo nasli pravo odrediste. Nikada mi nece biti jasno zasto ljudi pametuju kad se izgube I zasto gube strpljenje kad je to nesto predobro. Izgubiti se u stranom gradu, za mene je savrsena stvar, ali kako onda reci I opisati gubljenje u Berlinu.  Nismo svi isti. Dolazimo do kluba I opet par hejtera pocinju da pametuju. Sva sreca, pa nije bilo pametnih da ih poslusaju, svi smo usli I imali fenomenalan provod. Nije ovoga puta bilo andergraunda, ali bilo je dobro videti nemacku fensi zurku I ucestvovati u njoj. Tu su bili I moji saputnici, par odabranih za celovecernje zezanje I provod za dugo pamcenje. Ujutru se polupan vracam u hostel I lezem u krevet kako bi iskoristio citava 2 sata za spavanje, jer posle toga krece novi dan I slede nova desavanja.
A novi dan je poceo “Alternative Berlin” turom. Setnja kroz zabacene delove, obilazak skvotova, razgledanje grafita I interesantne price insajdera. To je druga strana grada koju obicni turisti ne vide ali u stvari, to je pravo lice Berlina, to je prava vrednost I to je ono sto grad cini posebnim I razlicitim u odnosu na druge. Subota popodne je rezevisana za fudbal, za mec Bundes lige na Olimpijskom stadionu. Nije da lupam recke ali sam se u zadnje vreme bas istripovao da gledam sto vise utakmica na stadionima sirom Sveta. Tekma I nije bila nesto posebno, ali stadion u Berlinu je jedno grandiozno I lepo zdanje. Posle toga, ostalo nam je jos toliko vremena da se ode po pivo I da se spremimo za trece vece u Berlinu, za zadnji izlazak, bar sto se ove ture tice. Naravno, isplanirao sam da krenemo sa partijanjem u skvotu (a gde bi drugde), jer mislim da je to najidealnije mesto za svakog coveka, u kakvom god da je fazonu, jer svako mora da razume grad I da oseti njegovu energiju, a to nikako nije moguce ako se ne stopis sa atmosferom I ljudima u njemu. Tolerancija I razumevanje na prvom mestu, strah od nepoznatog jednostavno ne treba da postoji. Djuskali smo tako uz latino ritmove da bi se kasnije uputili dalje. Planirali smo Watergate, ali je ispred bila ogromna guzva, tako da smo produzili ka konacnoj destinaciji. Klub Trezor, najcuveniji I najbolji klub u Berlinu, sigurno jedan od najboljih u Evropi. Ipak, nisu ga bas svi najbolje razumeli, ili nisu dobili sto su ocekivali pa su rano odustali. Moj savet, u kakvom god da ste fazonu, treba da dozivite sustinu svakog mesta, jer to imate samo u tom gradu I samo na toj lokaciji a traganje za istim stvarima u svakom gradu postaje mnogo dosadno I to je odlika “slepih I zatupljenih”. I onda, zna se, ekipa koja ostane na kraju dozivi ono za sta su drugi ostali uskraceni. Trezor je sve, samo nije obican klub. To je kultno mesto, mesto gde se vidi I razume pravi klabing u Berlinu, pravi andergraund. Nekada se nalazio na drugoj lokaciji, danas se nalazi u staroj zgradi, unutra je “dekorisan golim zidovima I cevima a zvuk I akustika su savrseni. Ulazimo u gornju prostoriju I krecemo prema sanku kako bi se dopunili I uzeli dovoljno tecnosti za skakanje uz tech-haus bitove. Stepenice vode negde u podrum. Prolazim kroz vrata, I nalazim se u dimu I potpunom mraku, samo male diode povremeno protrce kako bi nam pokazale put. A put vodi kroz hodnik dugacak dvadesetak metara I posle toga se ulazi u donji deo kluba. Ako mislite da ste nekad bili na andergraund zurci, veruj te mi, niste. Podrum kluba Trezor I prizor u njemu su nesto sto se ne vidja svaki dan. Nema rasvete, strob pici celo vece. DJ se nalazi iza resetaka a masa skace uz Detroit Techno zvuk. Minimal I nije omiljeni pravac ali ambijent I masa cine svoje. Iskrivio sam vrat od cimanja, stopala su me bolela ali sam ipak ostao do 5 ujutru I lepo sacekao metro da se odvezem na jos 2 sata spavanja. Toliko je dovoljno, vise od toga ne moze da se izdvoji ako zelite da dozivite Berlin.

Oci vec krecu da se preklapaju, umor nas sustize I morali smo da pronadjemo jos malo snage, do vecernjeg polaska kuci. Krecemo na popodnevnu setnju. Isli smo do Tahelesa, najpoznatijeg skvota u Evropi, mesta koje je nekada bilo poznato kao naci zatvor I robna kuca a danas je to dom umetnika iz celog Sveta koji su ovde napravili svoju malu koloniju I koji odolevaju surovom kapitalzimu, a dokle ce uspeti, vedecemo, jer vlasti uporno pokusavaju da ga sruse. Uzivanje je gledati trud I remek dela anonimnih ulicnih umetnika. Cesto se pitam, sta to coveka uopste podstakne na takav zivot. Na prvi pogled, cini se ne bas srecne okolnosti. Skvoteri I street artisti verovatno izgledaju veoma lose u ocima drugih ljudi, tj. u ocima veoma glupih ljudi sa mozgom amebe. Jedna od najlosijih osobina kod ljudskih bica, podcenjivanje drigih ljudi. To sto su oni drugaciji, ne znaci da su gori od “vas”. To sto zive drugaciji zivot, ne znaci da ste “vi” srecniji od njih, naprotiv. Njihov stil je za svako divljenje, njihova umetnost je nesto velicanstveno, njihova dela su od neprocenjive vrednosti. Oni su pravi duh Berlina. Skvotovi, street artisti, skvoteri I druge umetnicke duse daju tu posebnost Berlinu, daju mu tu privilegiju da bude grad slobode, grad moderne umetnosti, grad slobodnog izrazavanja. To su stvari koje Nemacka ili bilo koja druga drzava na Svetu nikad nije mogla da kupi, ali je istorija ucinila svoje I Berlinu dala tu privilegiju.
Posle 4 dana provedena na ulici I tri noci nespavanja, ulazim u autobus potpuno izmoren. Na glavi pak stoji osmeh, kroz telo prolazi energija a pred ocima se smenjuju slike od prethodnih dana: Sarene fasade I zidovi, spomenici kulture, moderne zgrade, plaza pored reke Spre, ostrvo muzeja, skvotovi, grafiti, otkacene frizure, urbani momci I devojke, umetnici, klubovi…Jos jedno specificno mesto. Jos jedno neverovatno iskustvo. Jos nekoliko dana za pamcenje. Jos samo da obidjem I sva druga mesta na Planeti Zemlji I smiricu se, mozda!

Amsterdam yo!

Coffeshopovi – slobodni duh Amsterdama, halucinogeni kolačići, oduševljeni turisti, Heineken jeftiniji nego u Beogradu

Red Light District – dame u izazovnoj odeći koje ne smete fotografisati u Amsterdamu legalno rade svoj posao. Liberalizam na najvišem mogućem nivou, omogućava vam da vidite i probate ono što nigde u svetu ne možete

Van Gogov muzej – kontraverni slikar koji je deo života proveo u duševnoj bolnici i sebi odsekao uvo, prodao je samo jednu sliku. Posle smrti njegova dela dobijaju na vrednosti i danas u muzeju ima preko 200 izloženih slika ovog velikog umetnika

Muzej Rejks – od antičke grnčarije i srebra iz  Delfa do najveće kolekcije holandskih umetnika XVII veka, muzej prestavlja jednu od najvećih kulturnih atrakcija Amsterdama. Rembrantova “Noćna straža” je delo koje zaljubljenici u umetnost nikako ne smeju propustiti

Alkmar – srednjovekovni grad, u kome ćete možda istripovati da ste Don Kihot i da su vetrenjače nemani protiv kojih se treba boriti

U carstvu grofa Drakule...

Čega se prvo setite kad se govori o Rumuniji? Izolacija, Čaušeskov režim, šverc ture preko Dunava, jeftina radna snaga koja je dolazila 90-tih masovno u Srbiju i sl. Međutim, posle pada diktature, Rumunija počinje da se razvija. Rast ekonomije je toliko ubrzan da je naš severo-istočni sused nazvan “Balkanskim tigrom”. Pre četiri godine (2007.g) pristupila je Evropskoj uniji. “Jungle Travel” više puta godišnje ogranizuje ture po Brašova, kako bi se posetili drakulin dvorac Bran, dvorac Peleš, osetio burni noćni život na ludi žurkama pod maskama. I ovog proleća pripremili smo za vas odlazak kod grofa Drakule i to onda kad imate slobodne dane. Iskoristite praznike pametno, za Uskrs i 1.maj nabavite masku i krenite sa nama u nezaboravan provod.

Ime Rumunije potiče od grada Rima ili od imena Istočnog Rimskog carstva. U kasnoj antici, Carstvo se zvalo Romania. Rumuni su danas jako ponosni na svoju latinsku istoriji. Rimljani su pokorili Dačane 106. godine, što je označilo početak mnogobrojnih invazija na teritoriju današnje Rumunije. U srednjem veku, Rumuni su živeli u tri odvojene države: Vlaškoj, Moldaviji i Transilvaniji. Sve tri države su bile deo Otomanskog carstva, ali sa određenim stepenom autonomije. Krajem 17. veka, Transilvanija je postala deo Habsburške Monarhije, a 1867. godine je autonomija ove oblasti ukinuta i priključena je Ugarskoj, jednom od dva autonomna dela Austro-Ugarske. Današnja Transilvanija ili Erdelj nalazi se u karpatskom basenu. Prvi dokumenat o ovoj teritoriji datira iz 1075.godine i poziva se na Ultra Silvam ili u prevodu “preko šuma” .

SVIREPI LIDERI

Rumunija i Transilvanija su najpoznatije po svojim svirepim liderima. Vlad Cepeš III ulivao je strah u XV veku, a Čaušesku je tiranisao stanovništvo krajem XX veka. Vlad Cepeš III (čije prezime znači nabijač) nasledio je nadimak Drakul (zmaj) od svog oca. Vladao je Vlaškom u tri navrata, a poznat je po surovom kažnjavanju neprijatelja nabijanjem na kolac. Kao dete bio je u zatočeništvu u Maloj Aziji zajedno sa svojim polubratom Raduom. Nauči je turski jezik, ali i turske metode mučenja. Za razliku od Radua koji je bio poslušan, Vlad je još tada ulivao strah svojim čuvarima. Posle smrti Vlada II, Turci vraćaju Vlada III u Rumuniju i podržavaju njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik, kao prethodno njegov otac. Međutim, Vlad Drakula ustaje protiv Turaka. Posle borbi nabijao ih je na kolac. I ne samo njih… Jedna od najpoznatijih priča vezanih za njegovu vladavinu je pozivanje bojara na večeru. Napio ih i izasao iz prostorije pustivši ih da ga onako pijani ogovaraju i da se hvale svojim delima i nedelima, zaključivši da nisu verni njegovoj politici i sve ih pobio. Ipak, neke je ostavio u životu, kao i neke od njihovih članova porodica da izgrade novi dvorac za njega. Ta krvava večera mu je donela otvoreno neprijateljstvo ostalih bojara i skriveni rat koji je od tad počeo da se vodi protiv njega u unutrašnjosti. Zbog ogromnih količina krvi koje je prolio, postao je glavni kandidat za roman Brana Stokera – Drakula. Vampir je inače srpska reč, prvu put spominjana u imenu Save Savanovića. Legenda kaže da vampire piju ljudski krv i večno žive. Ako je tako, onda je zvanično prvi vampir bila žena i to Elizabet Batori. Ova ljubomorna žena, ubijala je mlade i lepe sluškinje, pila im krv smatrajući da će tako njene bore nestati i da je to formula večnog života. Vlad nije pio krv, ali je ipak bio “krvopija”. Mnogo puta je ekranizovan romana Brana Stokera, ali najpopularniji je svakako “Drakula” iz 1992. godine sa Kijanu Rivsom, Vononom Rajder, Entoni Hopkinsom i Geri Oldmanom u glavnim ulogama.

Za razliku od Vlada koga su Rumuni veličali jer se borio protiv Turaka, Čaušeskuovo ime retko i teško izgovaraju. Nikolaje Čaušesku je bio predsednik Rumunije od 1965. godine pa sve do smrti 1989.godine. zajedno sa suprugom Elenom, streljan je u Trgovištu. Sekuritate, tajna policija, za vreme čaušeskove vlasti imala je ogromnu moć. Zabranio je pobačaje( sem kada žena ima više od 42 godine) i kontracepciju kako bi došlo do rasta prirodnog priraštaja. Uveo je porez od 10-20% prihoda svim građanima starijim od 25 godina koji nisu imali decu. Majke sa najmanje petoro dece su dobijale beneficije, dok su one sa desetoro dobijale titule “majki-heroja”(automobile na poklon, besplatan prevoz železnicom i sl). Brak se mogao poništiti samo u izuzetnim slučajevima. Čaušesku je uveo kult ličnost, dodelio sebi titulu “Vođe” i “Karpatskog genija”. Za njega je napravlje i specijalan skriptar kao za rumunske kraljeve. Zemlja je bila u neopisivoj krizi, na granici siromaštva, a Čaušesku se slikao za televiziju pred punim rafovima i u raskoši. Sve je to dovelo do velike Revolucije nakon koje su Nikolaje i njegova spruga tragično završili.

BRAŠOV

Kao središte istoimenog okruga, Brašov je jedan od najvećih gradova u Rumuniji. Grad u kome su Sai podigli crkve i kuće u nemačkom stilu, za vreme komunizma grad je bio poznat kao Orasul Stalin. Grad se razvio u jugoistočnom delu Transilvanije, na mestu gde se sabiru putevi sa severa kako bi se na ovom mestu uspeli na Karpate i prešli preko prevoja u južnije smeštenu Vlašku. Gradsko jezgro se upravo nalazi na početku ovog klanca koji vodi kaVlaškoj i sa obe stane je zatvoren brdima. U Brašovu se svake godine održava najveći muzički festival u Rumuniji – Cerbul de Aur, a najveća znamenitost je Crna Crkva, najveća gotska crkva između Carigrada i Beča i služi liturgiji nemačkih luterana koji tamo žive. Izgrađena je između 1383. i 1480. g. a ime je dobila po požaru koji je izbio 1689. godine. Uz Jungle-ove mlade vodiče, upoznaćete noćni život Brašova – najveću diskoteku “Casho” kao i klub “Tequila”.  Penjaćemo se žičarom na brdo na kome po ugledu na “Hollywood” piše “Brasov”.

DVORAC BRAN I DVORAC PELEŠ

Za fakultativne izlete smo vam spremili dva dvorca, jedan strašan, Drakulin Bran i  jedan velelepni Peleš. Na dvadesetak kilometara od Brašova, nalazi se dvorac u koje je Vlad Peleš bio zatočen. Dvorac na steni, danas je jedan od zaštitinih znakova Rumunije. Napravili su ga od drveta Teutonski vitezovi davne 1212. godine na ulazu u dolinu koju okružuju planine i kojom su trgovci prolazili vekovima i nazvali su ga Ditrihštajn. Većina predmeta u zamku je iz perioda Marije Edinburške, majke Marije Karađorđević. Sinu njene sestre, prineceze Ileane, 2006.godine Vlada Rumunije je vratila dvorac, posle dugogodišnjeg vlasništva države.

Prlikom ulaska u dvorac Peleš, obućete papuče kako ne bi prljali prelepe crvene tepihe. Dvorac je bio letnja rezidencija prvog kraljevskog para Karola I Hoencolerna i njegove supruge Elizabete. Građen od 1875. pa sa  rekonstrukcijama do 1914.godine, postao je namoderniji dvorac tog vremena – centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje prašine. Danas ga mnogi smatraju najlepšim dvorcem Evrope

by Maja

Krakov, vodič!

Magični studentski centar Evrope i nekadašnja prestonica Poljske, jedna je od najatraktivnijih destinacija Evrope među mlađom populacijom. Jungle Travel je Krakov uvrstio u svoju prolećnu ponudu u tri termina. Sve ima svoje razloge… Saznajte ih!

Najuticajni kralj u istoriji Poljske, Kazimjež III Veliki, osnovao je Krakovsku akademiju, sadašnji Jegelonjski Univerzitet, jedan od najstarijih u Evropi, kao i grad koji je dobio ime po njemu – Kazimjež, deo današnjeg Krakova. Krajem XV veka su ga naseljavali Jevreji, kad su bili proterani iz zapadnog dela Starog grada. Bio je to glavni kulturni i duhovni centar Jevreja. Sada se tu nalaze Etnografski muzej-najstariji u Poljskoj, najstarija sinagoga u Poljskoj i nekolicina drugih sinagoga, koje predstavljaju najstarije spomenike jevrejske sakralne arhitekture. I dalje u Krakovu postoji Jevrejska četvrt u kojoj možete prošetati uskim ulicama i izaći na Most ljubavi. Od XI do XVI veka Krakov je bio prestonica Poljske. U njemu se nalazio Kraljevski dvor u kome su kraljevi krunisani. Inače, XVI vek proglašen je „Zlatnim vekom Poljske”. Već jedan vek kasnije, prestonica postaje Varšava je bila bila Stokholmu, gde se nalazio presto kralja Zigmunda III Vaza.

VAVEL

Na Vavelu je ostao istoimeni dvorac, katedrala Sv. Vaclava i Sv. Stanislava Biskupa. Tu se nalazi i veliki broj grobnica, između ostalih i Leha Kacinskog i njegove žene, kao i  kosti nosoroga i kita. Po legendi, dokle  god stoje ove kosti stije ispred, postojace i katedrala. Na vrhu se nalazi Zigmuntova kula sa 5 zvona koja, po legendi,  svojom zvonjavom teraju oblake i donose lepo vreme. Svaka devojka koja dotakne klatno bice srećna u ljubavi i brže će se udati. Na zapadnoj strani Vavelskog brda nalazi se zmajeva pećina i statua zmaja. Još jednu legendu ćete čuti od Jungle vodiča: „Još u vreme kneza Kraka, po kome je Krakov navodno dobio ime, u gradu se pojavio strašan zmaj koji je rušio sve pred sobom. Kralj je jednog dana naredio da ga ubiju i obećao veliku nagradu onome kome to pođe od ruke. Mnogi vitezovi su pokušavali, ali tek posle dužeg vremena mladi obućar se dosetio. Kupio je ovcu i njenu vunu natopio sumporom i katranom. Kada je halapljivi zmaj pojeo, vatra je krenula da mu uništava stomak, počeo je da pije vodu iz Visle, popivši previše vode, pukao je!”. Zmaj danas bljuje vatru, ali je potpuno bezopasan, jer je samo statua. Prošetaćemo kejom, hraniti labudove i crne pačiće, uživati u krakovskom suncu na obalama Visle.

CENTAR GRADA

Uz mlade i energične vodiče agencije „Jungle Travel” obići ćete drugi najveći trg u Evropi, na kome se nalaze Crkva sv. Vojćeha, jedna je od najstarijih u Krakovu,Gradski toranj u kome je sala muzej, a u podrumu  kafić,  Bazilika sv. Marije  sa dva tornja u gotskom stilu. Danas se sa tornja na svakih sat vremena oglašava trubač sa tzv prekinutom melodijom. Po legendi, tokom najezde Tatara polovinom XIII veka, trubač koji je oglašavao dolazak neprijatelja pogođen je strelom i zato je melodija prekinuta. Na toranj se posetioci mogu popeti do vrha ako pređu 200 stepenika. Drugi toranj je u renesansnom stilu, a to je ujedno  i zvonik. Predanje govori da su tornjeve gradila dva brata, od kojih je jedan ubijen od strane drugog, ubodom noža iz straha da bratovljev toranje ne bude viši. I danas je na glavnom ulazu u Sukjenjice okačen nož koji podseća na legendu. Izgradnja glavnog oltara trajala je 12 godina, dobrovoljnim novcem žitelja, a budžet je bio u veličini kao godišnji budžet grada.

Sukjenjice,  renesansni trgovački centar, u srednjem veku bile su mesto gde se mogla nabaviti roba sa istoka. S druge strane Krakov je izvozio olovo, tekstil i so iz  čuvenog rudnika Veličke. Sada su u prizemlju restorani, kafici i prodavnice, a na spratu je Galerija poljskog slikarstva iz XVII i XIX veka, sa čuvenom slikom Leonarda da Vinčija „Dama s hermelinom”.

U samom centru se nalazi velik broj kafića i restorana koji će vam po pristupačnim cenama prirediti izvrstan užitak. Između ostalih, imaćete priliku da večerate u  restoranu Vjeżinek čuvenom po gozbi, koju je na zahtev kneza Kazimira Velikog priredio Mikolaj Vjeżinek i koja je trajala 20 dana, raspravljajući se o bitnim političkim pitanjima. Moći ćete da probate supu od kiselih krastavaca, pljeskavice od krompira, kolač od sira, kuvano pivo raznih ukusa i još mnogo nesvakidašnjih jela i pića. Jungle-ovi euforični vodiči povešće vas u fantastični noćni provod. U klubovima i kafićima kao što su Diva, Frantic, Hard Rock Cafe, Coffee Haven, Irish Pub itd. Očekuje  vas dobra atmosfera, začinjena ukusima tradicionalnih poljskih poslastica, kafa i piva, u kakvim još niste bili u prilici da uživate.

VELIČKA – RUDNIK SOLI

Nedaleko od Krakova, nalazi se rudnik soli Velička, danas jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Poljske. Rudnik je najstariji poljski gospodarski objekat koji se bavio proizvodnjom soli, a čiji počeci sežu čak do srednjeg veka. Stolećima je bio izvor poljskog blagostanja. Nekoliko vekova eksploatacije rudnika soli oblikovalo je prostor kakav danas priziva hiljade turista. Ležeći na 9 nivoa, skriven ispod grada, rudnik doseže dubinu od 327 metara. Mi ćemo obići samo 1% rudnika, do dubine od 130m. Podzemlje Veličke sastoji se od gotovo 300 kilometara tunela i oko 3000 prostorija. Impresivan deo rudnika su kapelice koje su sagradili sami rudari i u kojima se dan danas održavaju mise po najavama za hodočasnike. U “slanim” prostorijama rudnika održavaju se i banketi, balovi, konferencije i koncerti pa je samim time rudnik i od velikog kulturnog značaja. Najpoznatija prostorija je dvorana “Varšava” koja se nalazi na 125 metara dubine, a u kojoj se svake godine organiziraju novogodišnji bal i koncert. Rudnik  je pod zaštitom UNESCO-a  od 1978. godine, a istorijskim spomenikom Poljske proglašen je 1994. godine.

AUŠVIC

Retko kome nije pozbata činjenica da je Aušvic bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. U južnoj Poljskoj, 50 km zapadno odKrakova i 286 km od Varšave, logor je dobio po obližnjem selu Osvjenćim (Aušvic na nemačkom). Nakon nemačke okupacije Poljske septembra 1939, Osvjenćim je priključen Nemačkoj i ime mu je promenjeno u Aušvic.U koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, najviše Jevreja (million). Većina žrtava je ubijena odmah po prispeću u logor u gasnim komorama Aušvica II u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima. Među stradalima je i 19.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944. godine i oko 83.000 Poljaka. Komandant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesu svedočio da je do 2,5 miliona ljudi umrlo u Aušvicu. Do danas su sačuvani mnogi objekti logora Aušvic. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. UNESKO je ovaj logor1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom „Aušvic-Birkenau – nemački nacistički koncentracioni logor smrti“.

Centar Krakova, brdo Vavel, lude žurke i fantastičan edukativni program kroz fakultative u Aušvicu i rudniku soli Velička, Jungle Travel je priredio za mlade ljudi i sve one koje se tako osećaju. Nesvakidašnje iskustvo na 800km od Beograda, u srcu Evrope! Pođite i uverite se da legende i dalje žive..

by Marina Piper

Indija

Magično putovanje u Martu 2012!!!

Polasci:     04.03.2012.

Severna Indija: Himalaji (Darmšala, McLaud Ganj), obale Ganga (Rishikeš, Haridvar, Laksman Đula), Radžastanska pustinja (Puškar, Jaipur, Jodhpur), Agra, Delhi!!!

O Indiji je teško napraviti opis rečima. Treba je videti i doživeti. Kaleidoskopsko putovanje koje ce preopteretiti sva vaša čula i promeniti pogled na svet. Nestvarna fuzija boja, ukusa, mirisa, zvukova i prizora-šafran, raspevani ljudi , rikše, sanskrit, prastari hramovi, joga, svileni sariji, kriket, OM, nasmejana deca, čaj od đumbira s limunom i medom, pun mesec u martu, masala začini, karavani kamila, cvet banane, ajurvedske masaže, mleko od kokosa, budistički manastiri, dancing Šiva, oslikani slonovi, Arapsko more, Kumamela festival, sveže ceđeni sok od manga, monsuni, Bolywood, Holi festival, Indijski okean, cveće u Gangu, portugalske katrdrale, krave po ulicama, sirotinjski kvartovi, raskošne palate, pustinja, prašuma, krov sveta, peščane plaže bez kraja sve to i još mnogo neverovatnih pojava čine zemlju čuda. Vraćamo se u kolevku civilizacije. Back to mama India!!!

JungleTribe 011/2433-747 i 011/3863-841

Reči gube smisao i ostaju samo ljudi koji se smeju i mir u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu posle Kine. 25 dana totalnog smirivanja…

Cena 1100

Magična Indija

Nju Jork!

Maštali ste da provedete makar 10 dana u gradu koga mnogi smatraju „centrom sveta“?

Polazak 20.03.2012.

 Najveća prirodna luka Severne Amerike na obali Atlantika sastoji se od pet delova: Bronx, Brooklyn, Menhttan, Queens i  Staten Island. Menhetn je centar sveta – ekonomisti, dame zaluđene shopping-om, žuti taxiji… Svi narodi sveta i mnogobrojne kulture spojene u velikom megalopolisu daju jedinstvenu energiju. Ima oko 20 miliona stanovnika, a glavne atrakcije u gradu su ostrva Elis i Liberti, zgrada Empajer stejta i Krajslera, mnogobrojni muzeji i Zoo vrtovi, Central park…

Buran noćni život, japiji, skockane devojke, gužve, crnci, svetla, buka… Njujork nikada ne spava! Provod do ranih jutarnjih sati, vožnja trajektom u zoru, sve to čini ovaj grad neponovljivim. Opisan u mnogim filmovima, serijama, grad o kome svi na svetu pričaju i maštaju, Njujork ima svoj šmek, nešto neponovljivo… Kao da se gubite u vrtlogu moderne arhitekture, ultramodernih ljudi, tržnih centara iz kojih se iznose kese sa logotipovima najpoznatijih svetskih kreatora!

Pomislićete da sva ta raskoš nema kraj! Ali, nisu svi u Njujorku bogati i slavni! Mnogi ljudi, studenti, nezaposleni iz unutrašnjosti dolaze u najpopularniji američki grad kako bi uspeli… Prošetajte kroz jevrejsku i kinesku četvrt pa onda Petom avenijomsa  Rokfeler centrom, Radio City Music Hall-om ili Muzejom moderne umetnosti i udahnite duh Njujorka!

Svakako najveća atrakcija ne samo Njujorka već i celih SAD je nacionalni spomenik – Kip slobode na Ostrvu slobode, dar Francuske građanina Sjedinjenih država. Moderni kolos, delo  poznatog arhitekte Gustava Ajfela, simboličn prikazuje ženu koja izlazi iz okova tiranije oko njenih nogu i  drži baklju (glavni simbol slobode). Na njenoj levoj ruci se nalazi tabla na kojoj piše “4. jul 1776.”, što je datum objavljivanja američke nezavisnosti, dok su joj iznad glave sedam oštrica. Možete se popeti na Statuu, ali ne i na krunu.

Cena 790 eur za hostel i 890 eur za hotel

Jungle Travel

Tajland, Nova Godina!

Put u tople krajeve za Novu Godinu…

Tajland, zemlja osmeha…

Bangkok sve sa iskrivljenim zgradama, oblakoderima, neverovatnim provodom i šopingom, 20 miliona turista godišnje.
Izmešani mirisi, backpakeri, ulični prodavci, tranverstiti, prostitutke, haos, gužva i sve što će vam pomutiti sliku sveta u kome živite, otvoriti oči i uvesti u milinu iznenađenja dalekog istoka. 2 dana!

Kupanje, masaže, prelepe plaže, beli pesak, tirkizno, toplo more, fenomenalni zalasci sunca i izleti do obližnjih ostrva, učiniće da se osećate kao u raju. Vreme rezervisano isključivo za uživanje! Nova godina na plaži…Nesvakidašnji noćni život, scene kao iz najluđih filmova! Fakultativni izleti: Koh Phi Phi, ostrvo na kome je sniman film “Plaža“, egzotični prizori koji ostaju u sećanju za ceo život.James Bond island, ostrvo koje je deo arhipelaga manjih krečnjačkih ostrva, stena koje se izdižu iz mora žad zelene boje u kojima su skrivene pećine bogate stalaktitima I stalagmitima.

Egzotika svuda oko vas…