Vodič kroz Siciliju !

Sicilija je sve ono sto Mediteran treba da bude…
Sicilija je ostrvo koje svakom posetiocu pruza priliku da uziva u posebnoj kulturi lokalaca koja se bitno razlikuje od ostatka Italije. Ovde su ljudi otvoreni, pricljivi, haoticni, ulice su bucne, zive, zivot se odvija na njima I svako nalazi svoj kutak u ovom sredozemnom raju…

Nase putovanje pocinje sa Palermom. Mozda, najlepsim gradom na Svetu. On je veliki I lep, izgradjen od crvnekasto zutih stena koje boje grad u lepe pastelne boje. Grad je na moru I istorijski centar datira iz XIV, XV I XVI veka. Mnoge od ovih srednjevekovnih zgrada su bombardovane u drugom svetskom ratu pa se na njima presecaju vremena… Ulice su prepune i pune zivota. Zivot se odvija na plazama, trgovima., ulicnim pijacama… Udjimo u taj JungleTribe nasmejani mediteran.



Hostel se nalazi u Via Maqueda, centar grada. Preporuka za prvi dan u Palermu je Balaro, kraj poznat po ulicnim pijacama koje su simbol Palerma. Ovde se jako jeftino moze kupiti sveza riba, tropsko voce, zacini, kozji sirevi, prsute, maslinke, kapar, poslastice u jednoj orignaljoj pijacnoj atmosferi. Nastavak dana moze biti kupanje na Modnelo plazi. Autobus 806 krece od Teatro Massimo I za 20ak minuta nalazimo se u tropskom raju Mondela. Privatni delovi plaze i slobdono besplatno leskarenje u belom pesku….Ili setnja dalje na levo ka Capo Gallo, nacionalnom parku gde pocinju stene I ploce od kojih zastaje dah, divljina I cista priroda na kakvu smo navikli i u Jadranu… Karet za bus se kupuju u Tabakerija prodavnicama I kostaju 1.30eur.



Vece provodimo u Via Nicole Cervelo gde jedemo riblje specijalitete u lokalnim tratorijama. Za 16 eur meni gost moze da uziva u neogranicenim kolicinama belog vina, u salati sa sardelama, u jednoj porciji bele ribe, u dva gambora I sa lignjom, limunom I espresom za kraj ili limuncelom, lokalnim likerom napravljenim od limuna vece dobija pun ukus I mediteran ostaje u ustima u vidu svezih morskih plodova…
Ovo vece I naredne veceri mozete uzivati u Il Moro diskoteci na plazi Mondelo poput onih na Ibizi, ili u Vucceria kvartu, Sampanjeriji ili Garafelo Trgu gde se uvece veliki broj mladih I veselih ljudi druzi otvoreno se upoznavajuci I koketirajuci medjusobno. Treca opcija je Via Candelai koja je ziva, bucna, jeftina i posecena… Sotovi za 1 eur I kokteli za 2,5eur za vrele vrele noci…

Prvi fakultativni izlet organizujemo u Cefalu… Putnici krecu sa Ferrovie, zeleznicke stanice i za 10eur kupujemo povratnu kartu do Cefalu. Cefalu je 70km udaljen gradic sa prelepim srednjevekovnim jezgrom, prelepim mediteranskim mentalitetom, od zeleznicke stanice idemo ka Duomu, crvki koja dominira centrom. Dalje putnici mogu da se penju na vrh brda sa koga se pruza masivan pogled (40min pentranja) ili odu da uzivaju na fantasticnoj plazi koja okruzuje Cefalu… Dve lezaljke I suncubran kostaju 6 eur da se iznajme na ovom mestu. Plus sa desne strane plaze u starom jezgru grada imate odlican dok sa koga mozete da skacete u vodu.
Naredni dan je rezervisan za Katakombe, do njih se stize laganom setnjom do Piazza Indepedenca odakle se hvata autobus . Ulaz u katakombe je 3eur, radno vreme proveriti u hostelu ili hotelu jer se menja. Sa iste piazza ili trga, hvata se I autobus koji nas dovodi do Monreala, obliznjeg gradica sa crkvom pod zastitom UNESCA odakle se pruza lep pogled na ceo Palermo iz pticije perspective.
Ono sto od klope jos treba probati pored fantasticne ribe su Arancina Bomba, koje su najbolje I najvece u Touring baru pored botanicke baste I setalista uz more. Za 1 eur se dobija ova lopta od zaprzenog pirinca u cijem centru se nalaze sirevi sa prsutom ili pecurkama. Pasta con Sarde je tipicna pasta za Palermo a kanoli tipican slatkis, rolovani krem od ovcijeg sira sa pistacima i cimetom…

Za one koji ostatak dana ne zele da provedu na prelepoj plaza Mondelo i Capo Galo preoporucujemo odlazak vozom do Agredjenta I istrazivanje Grckih rusevina iz antickog doba.
Odlazak do Katanje je jednostavan iz Palerma. Sa zeleznicke stanice, sa leve strane hvatamo SAIS kompaniju i stizemo do Katanje za dva I po sata. Autobusi idu na svakih punih sat vremena. Katanja je vreo grad izgradjen podno Etne, jednog od najaktivnijih vulkana u Evropi. Svakodnevno Etna izbacuje guste oblake dima a cini se da sa svake plaze imamo pogled na vrh ovog fantasticnog vulkana, cuda prirode. Lokalci kazu da Etna utice na psihu ljudi pa je ceo grad ubrzan I pomalo lud… Ova atmosfera prija u vrelim nocima kada se Piazza Bellini napuni mladim svetom I u lokalnim kaficima zurke traju do jutra… Sledeca opcija za zurke u Katanji su klubovi na Playi. Potrazite postere oko Piazze Bellini koji najavljuju koncerte, jazz festival, tehno zurke, rege I rock koncerte.. Ziv i bogat nocni zivot…
Katanju odlikuju crne zgrade jer su stene kojima sugradjene vulkasnkog porekla a lava ovde ima pretezno crnu boju zbog sastava minerala koje nosi u sebi… U Katanji se jede konjsko meso i ono se przi na ulici za 2,3 eur se dobjaju velike snicle… Restorani su rasporedjeni oko Piazza Frederico di Svevia…Ona je laganom setnjom udaljena tri minuta od Piazze Duomo koja je centralni trg u Katanji. Ovde se jedu riblji specijaliteti I meso na rostilju a salate koje sluze su odlicne. Katanja je takodje poznata po ribarskim pijacama u sred grada pa tu mozete kupiti jeftine sireve, prsute,pomodorine, rukole I sami sebi organizovati piknik na plazama.
Pescana plaza, Playa, nije za preporuku u Katanji jer nije nekog kvaliteta. U Katanji su specijalitet kamene plaze sa crnim stenama od vukana, tu je more divlje I zivo.Do Onjina, Skoljeri, Belatrix I San Jovani li Cuti se stize autobusom broj 935. Ovde su karte jedan eur I autobus se ceka u Via Etna, glavnoj ulici u Katanji. Za pescanu plazu koja nije najbolja se uzima autobus D-EST.

Ono sto je za Katanju posebno interesanto su izleti do Taormine i Etne. Za Taorminu je najbolje krenuti oko 9h ujutro sa autobuske stanice koja je preko puta Ferrovie(zeleznicke stanice). Kompanija koja vodi do Taormine je Interbus, povratna karta je 8eur, autobusi idu na svakih sat vremena. Najbolja varijanta za Taorimnu je proci Giradini Naxos I kad bus krene da se penje ka Taormini, dzet set letovalistu uklesanom u liticu, sici na uzbrdici I spustiti se do ostrvceta koje je zalom povezano sa obalom, tu provesti dan u kupanju I skakanju sa stena i onda se zicarom (Funvia) za 2eur u popodnevnim casovima popeti do Taormine gde se u setnju ljudi krecu obuceni po poslednjoj modi… Evropski Dzet set… Poslednji autobus ka Katanji je u 19:45h…

Za Etnu autobus odlazi sa iste stanice samo se karte kupuju u kompaniji AST I, kostaju 6eur povratna. Autobus krece u 11:15h, u selu Niclolosi se preseda u drugi autobus koji vodi do kratera Silvestre. Tu vecina putnika uziva u pentranju na poslednji aktivan krater iz 2002. Godine i slikaju fotografije, oni sa zeljom da vide glavni krater moraju platiti 55eur za zicaru i za vodica koj ce vas dovesti do glavnih kratera. Autobus krece nazad u 16:30h I to je jedini nacin da autobusom stignete I dodjete sa Etne…Taxi kosta oko 50eur u jednom smeru.

Poslednji dani na Siciliji su rezervisani za izlet za Sirakuzu. Autobus krece sa Ferovie I povratna karta je 8eur. Autobusi krenu na sat vremena ali u 9.30, 10.30 itd… Put traje oko sat vremena I dolazimo u beli grad. Ovde su stene I mermer beli pa su takve I ulice. Sirakuza je rodno mesto Arhimeda I divna je za setnje…Blizu fontane na ostrvu Ortiga koje predstavlja istorijski centar Sirakuze, se nalazi gradsko kupaliste koje je malo I simpaticno a za one koji bi ozbiljnu palzu do nje se stize autobusom 26 I 27 (proveriti) za 10-tak minuta voznje, ime plaze je Fontane Bianche.

by Filip Milosavljevic

Prag

Hladna decembarska noc. Na parkingu Sava centra stojim sa fasciklom u ruci, sa okacenom smesnom slikom oko vrata I naravno, sa osmehom na licu. Cekam svoje saputnike u nadi da ce I ovo putovanje biti nesto posebno. Opet me puca adrenalin I opet osecam euforiju. Cak I posle svih mojih putovanja u protekle 3 godine I svih lutanja po Aziji I Americi, ja I dalje osecam istu energiju I sve me to I dalje vuce kao da nigde nisam ni bio. Kapiram da drugi ljudi slusajuci mene I moje kukanje za putovanjima steknu utisak da sam neopisivi snob. Neko nije izasio dalje iz dvorista po nekoliko godina a ja kukam sto sam mesec dana u Beogradu. Ali sta da radim, putovanja su moj smisao zivota I tako ce uvek biti. Kao I u drugim stvarima, I ovde je isto, sto vise imas, to vise zelis. A ja samo zelim da putujem bilo gde. Ovoga puta sam izabrao Prag. Vec sam bio tamo 3 puta ali sam uvek bio I suvise kratko da bih video sve vrednosti “Zlatnog grada”. Zbog toga sam izmedju Amsterdama, Berlina I Dizeldorfa izabrao Prag. Berlin zelim da vidim sam I bez poslovnih obaveza, u A-Damu sam bio I previse u zadnje 2 godine a Dizeldorf ce sacekati neko vreme.

Ljudi polako pristizu I pocinju sa svojim pitanjima. Sve je kul, svi su raspolozeni. Kako da ne budemo raspolozeni, idemo u Prag za Novu Godinu. Dosta putnika sam upoznao u agenciji ali neke sam video prvi put. Krecemo put Novog Sad da pokupimo ostale pa onda pravac Ceska Republika. Dobra je bila prica u busu, niko nije pravio probleme, retko ko I da je pio, grupa je bila bas streberska, ne u losem smislu vec su ljudi bili bas normalni I kulturni. Malo muzika, malo prica, malo film I vec smo nadomak Praga. Meni nekako uvek brzo prodje put gde god da putujem, Iako skoro nikad ne spavam. Uzivam da nocu zevam u put I diskutujem sa vozacem o nebitnim stvarima. Cesto mi I neki putnik ili putnica dodje tu napred pa bude jos zanimljivije. Po dolasku u Prag, moji dragi partneri iz hostela su se potrudili da nas odmah smeste u sobe bez cekanja zvanicnog check-in-a. Bas su carevi u PLUS Pragu, ako nekad idete u glavni grad Ceske I nemate gde da spavate, obavezno idite u ovaj hostel jer je to najbolji hostel u Evropi, a videcete I zasto. Mi smo se kratko odmorili I onda uvece otisli na krstarenje. Posle je na redu bilo pivo. U stvari, ono je bilo u nasem planu za svih 5 dana. Cak smo I za dorucak pili pivo. Pored toga, u prvom planu su bile I kobasice. Ja, koji uopste ne volim kobasice nesto posebno I koji retko kad pijem, sam jeo to svaki dan I pio pivo svaki dan. Ocaran sam Ceskim napitkom. Cak ni meksicko pivo ne moze da se meri sa njihovim. Kazem to iz svog “bogatog” iskustva. “U FLEKU” je najbolja pivnica u kojoj sam ja bio I tu sam cesto vodio ljude. Prvi dan sa grupom, setamo po Pragu I krecemo se ka “U Fleka”-i ali je tamo bilo toliko puno da smo morali da potrazimo drugo mesto. Svratili smo u neki pab pored gde smo ostali par sati, taman toliko da se po kisi vracamo u hostel, jedan deo puta peske. Sutra je osvanuo prokleti 31.12. Nikada mi nece biti jasno sta to ima toliko posebno u tom datumu? Zasto se svi toliko loze I zasto svi ocekuju nesto posebno I dizu toliko euforiju oko Nove Godne? Zasto se radujete, sto ste stariji jos godinu dana? Svi imaju neke planove, jedni hoce na trg, drugi u pivnicu, treci u klub a ja sam hteo na drumm & bass, bas zato sto me zabole za Novu God I zato sto je ulaz bio 6 eur . Ipak, u grupi I nije bilo mnogo istomisljenika tako da sam te famozne veceri ostao sa tri ortaka. Prvo smo bili na trgu, ali je tamo bilo kao ponedeljkom uvece u Beogradu. Ubedio sam ih da krenemo do Matriksa, na DnB. Dolazimo tamo a meni pocinje da se radja osmeh na licu. Klub se nalazi u podrumu, isaran je grafitima, pice je mnogo jeftino a ekipa je pa najblaze receno razlicita. Ko je bio sa mnom u OVERTOOMU 301, zna o cemu pricam. Moja ekipa je brzo otisla dalje a ja sam ostao sam da djuskam uz Jungle koji je pustao neki klinac. Pivo, Drumm & Bass & freaks. I tako je pocela moja 2010. U poredjenju sa 2009.-om I nije neki pocetak ali koga briga za te gluposti. Vece ko vece, dan ko dan. Sutradan smo kulirali I setali po Pragu a dan posle toga je bio najbolji dan putovanja, barem meni. Razlog za to je bio izlet. Isli smo u Drezden, grad koji je pretrpeo najveca razaranja u II svetskom ratu, ne racunajuci naravno Hirosimu I Nagasaki. Koliko je samo lep grad. Na rusevinama starog grada, Nemci su izgradili potpuno istovetni, tacnije restaurirali su ceo grad. Prelepi vrtovi, palate… Napolju je bila prava mecava I kad je pao mrak, u Drezdenu je bila prava zimska idila. To mi je bio jedan od retkih dana u zivotu da sam stvarno voleo sto je napolju padao sneg. Kad smo kretali nazad, svi smo se smorili jer odlazimo iz Drezdena. Ali, po povratku iz Nemacke, otisli smo u undergroun pab, gde se to vece odvijala prava predstava. Nas 10-tak je bukvalno plakalo od smeha I ta noc je stvarno bila mnogo dobra, takve noci cine sustinu putovanja I takve noci ti ostaju urezane zauvek. Zadnji dan je bio rezervisan za jos malo blejanja po Pragu. Dolazi bus isped “Cehovog” mosta I krecemo nazad. Rastanak na parkingu I veliki pozdrav do nekog narednog putovanja.
Hladan januarski dan. U Beogradu I dalje hladnoca I sneg. Nema piva, nema kobasica ali ima mnogo dobrih ljudi sa putovanja, ima mnogo uspomena I ima mnogo fotografija “Zlatnog grada”. I naravno, puno energije potrebne za dalje funkcionisanje I srecu.

Miloš Janković

Šri Lanka :)

Zemlja k`o ni jedna druga, takav epitet ima ostrvo Sri Lanka. Kazu da to nije samo ostrvo, vec jedno sasvim posebno mesto na svetu koje ne lici ni na jedno drugo. Raznovrsna i prelepa priroda, nasmejani i veseli ljudi, kao i  bogato kulturno nasledje su glavne karakteristike ostarva koje je do 1972. godine nazivalo Cejlon. To ime potice od britanskog prevoda reci “Sri Lanka” koje su Portugalci dali ovom predinom mestu. Na jeziku koji govore Sinhalezi,vecinsko stanovnostvo na ostrvu, takodje se izgovara Sri Lanka. Reke, jezera, planine, beskrajne plaze sa belim peskom, vodopadi, dzungle, rezervati biosfere, botanicke baste, kristalno cist okean… Nekadasnja britanska kolonija je jedna od retkih zemalja na planeti koja moze da se pohvali tolikim prirodnim bogatstvom i lepotama. Od davnina je ovo ostrvo bilo centar budisticke religije, koja je i danas dominantna u zemlji. Mali procenat stanovnista su islamske, hriscanske i hinduisticke vere. Raznolikost i tolerancija su posebne vrline lokalnog stanovnistva.

Kada sletite na Bandaranaike aerodrom, prvo sto cete videti je ogroman znak upozorenja: Krijumcarenje droge povlaci za sobom smrtnu kaznu! Dakle, na ostrvu vaze strogi zakoni. Ako neko dolazi zbog neke vrste provoda, na Sri Lanki to nece naci. Ovde vlada potpuni mir i harmonija. Tako je oduvek bilo, ako izuzmemo krizu oko severnog dela kada su lokalna vojska i policija vodile rad sa Tamilima, zbog njihovih separatistickih namera za otcepljenjem. Ostrvo je zadrzalo svoj duh i ponos, a nasmejani ljudi ce vas pratiti na svakom koraku. Mesto koje je najblize aerodromu je Nigambo, nekadasnja holandska i portugalska kolonija. Kanali i sarene pijace su ovde glavna atrakcija. U Nigambu mozete videti i brojne crkve iz kolonijalnog perioda, jer u ovom gradu zive uglavnom hriscani. Cisto i sredjeno mesto sa fantasticnom prirodom i ogromnom pescanom plazom na nemirnom okeanu. Pesak je zuto-crne boje, a vegetacija na samoj plazi je, naravno, raznovrsna. Nema velikih hotela na plazi, nema restorana… Mir, tisina i radost svuda oko nas. Ljudi su veseli, nasmejani, svi se javljaju na ulici, svi pozdravljaju… Kroz centar protice mali “holandski kanal”. Sve je predivno…Kao u bajci… Na plazi nema puno ljudi, a osecaj kada jednu tropsku plazu imate samo za sebe je savrsen.

Ako krenete u unutrasnjost ostrva, prva destinacija ce vam verovatno biti Kendi, grad u sredistu ostrva okruzen dzunglama i plantazama caja. Do Kendija se lako dolazi iz autobusom iz Kolomba. Voziti se lokalnim autobusom je poseban dozivljaj, nesto slicno kao u Indiji. Pune linije i zabrane preticanja se ne postuju cak i ako vam u susret ide drugi bus ili kamion, a u jednu traku komotno stane dva vozila! Ljudi uglavnom iskacu kad treba da izadju ,a ako bas mora, vozac ce vam rado zaustaviti autobus. Usput imate priliku da vidite par sela i fascinantnu prirodu ostrva. Kada stignete u Kendi, videcete da je to jedno jako lepo mesto. Veliko jezero se nalazi u sred grada, a na brdu iznad je hram sa ogromnom statuom Bude koja se vidi iz celog Kendija. Oko grada je vegetacija bujna i raznovrsna , uostalom, kao i na celom ostrvu. Monsuni svake godine daju toliko vode ostrvu da ni jedan jedini delic zemlje ne moze da bude druge boje osim zelene. Sve je prekriveno raznim biljkama, palminim i banbusovim drvecem. Mestani na Sri Lanki su jako radoznali, sto ume da stvara zamor posle nekoliko dana. Za smestaj je najbolje da iznajmite kucicu na brdu iznad jezera gde cete moci da uzivate u savrsenom pogledu na okolne dzungle i plantaze caja, ujedno da se igrate sa majmunima kojih u Kendiju ima zaista mnogo. Pored zadivljujucih hramova, mozete da idete da vidite plantaze i fabrike caja, da jasete slona kroz dzunglu, da obidjete botanicke baste (drvo kafe, cokolade, vanile, karanfilica, ananasa, bibera i jos mnogo toga) i upijete egzoticne mirise, da obidjete sirotiste slonova gde mozete da ih hranite i da ih kupate. U samom gradu postoji dosta prodavnica sa lokalnim proizvodima, kao i veliki broj ajurvedskih centara. Ako krenete na sever, prva stanica bi trebalo da vam bude Dambula, gde cete videti najpoznatiji i najbolje ocuvani kompleks hramova u pecini. Jako je stara istorija tog mesta, zato dobro poslusajte… Sledeca destinacija na putu ka severu je Anuradapura, stara prestonica Sri Lanke i anticki grad pod zastitom UNESCO-a. Vekovima je Anuradapura bila politicki centar i prestonica urbanog zivota Juzne Azije. Danas je ovaj sveti grad okruzen mnogobrojnim hramovima i istorijskim spomenicima. Ako krenete dalje prema distriktu Matale i zadjete duboko u dzinglu, doci cete do nestvarne Sigirije, “Lavlje stene” izgradjene u petom veku. Sigirija je kamena tvrdjava sa ostacima starih rezervoara za vodu, prelepim bastama i izuzetnim umetnickim bogatstvom. Najstariji dokaz ljudskog postojanja na ovim prostorima je star 5000 godina. Posto se nalazi u sredistu ostrva, na velikoj nadmorskoj visini u odnosu na svoje okruzenje, vidljiva je iz skoro svih okolnih mesta udaljenih i po nekoliko desetina kilometara. Lavlja usta i prelepe baste su najposecenije atrakcije na ovom lokalitetu. Freske koje se mogu videti ovde su jedno od najvrednijih umetnickh dela Azije.

Sri Lanka je neverovatno bogata vodom, kao sto je vec pomenuto, ima dosta reka, jezera i zadivljujucih vodopada koji su medju najlepsima na svetu. Ako pozelite da idete na treking ili hajking, na ovom ostrvu imate mnogobroje mogucnosti za uzivanje u prirodnim lepotama. Pre nego sto krenete spustanje na jug ostrva, prodjite kroz pomenute predele i obavezno svratite na kupanje na vodopadima. Obidjite i “grad svetlosti” Nuvara Eliju sa svijom slikovitim pejzazima. Na jug cete najlakse stici vozom u kom postoji samo druga i treca klasa tako da komfor mozemo odmah da zanemarimo. Higijenu takodje! Ide dosta brzo (mnogo brze nego nas voz) ali se vagoni neverovatno puno tresu i klate sve vreme. Naravno, jako je zanimljivo i interesantno… Neponovljivo i upecatljivo! Usput, imate priliku da se opet divite selima, prirodi i nestvarnim plazama na zapadnoj obali. Cunami je pre par godina dosta ostetio ovaj deo ostrva i naneo ogromnu nesrecu narodu koji zivi u priobalnim selima, ali je danas sve to uglavnom sanirano i nema nekih drugih tragova velikog talasa (osim ogromnog spomenika koji su Japanci postavili u znak secanja na zrtve na mestu gde je cunami odneo citav jedan voz). Ikaduva je najpoznatije turisticko mesto na jugu ostrva. Kilometri pescanih plaza sa palmama, tirkizna boja vode, talasi, koralni grebeni, lagune, jezera, hramovi, restorani, suveniri… Tako izgleda Ikaduva. Pravi mali raj! Nema pravih reci da vam opisu i docaraju zalazak sunca koji mozete svaki dan posmatrati. Predivni plavo-zeleni okean, mali katamarani u daljini i crveno sunce koje citav horizont boji u crveno-narandzastu boju. Savrseno! Dok tako uzivate na plazi, popijte svez sok od ananasa, manga, papaje, kivija, avokada… Postoji mogucnost da uz pomoc lokalnog stanovnistva obidjete okolinu i vidite sve sto je vredno, a nalazi se u neposrednoj blizini Ikaduve. Fabrika ulja od cimeta i rudnik dragog kamena MOONSTONE se nalaze na sat vremena voznje. Za neupucene, moonstone je dragi kamen koji se moze naci u beloj i plavoj boji, a ovaj rudnik na Sri Lanki je jedini prirodni izvor kamena moonstone na Svetu! Osim “mesecevog kamena”, ovde cesto iskopaju granat, rubin, safir i drugo vredno kamenje. Stvarno je super videti kako ceo taj proces izgleda, a ljubazni radnici ce vam to sa zadovoljstvom pokazati. Mozete krenuti u potragu za egzoticnim zivotinjama i prelepim vodopadom u dzungli. To je vec uzbudljiva avantura u koju ne treba bas svi da se upustaju. Vodopad se nalazi u sred prave dzungle i do njega nema nikakavog prilaza. Prelepa priroda i mnogo neobicnih zivotinja. Prava pravcata dzungla puna kobri, pitona, majmuna, otrovnih buba, reptila, ptica i ostalih prelepih ali i opasnih zivotinja koje zive na ovakvim mestima. U blizini se nalazi farma kornjaca pa tu mozete svratiti u povratku. Sa kornjacama mozete i da se druzite u plicaku na plazi pored Ikaduve, jer tamo cesto dolaze preko dana.Mozete obici dva hrama u neposrednoj blizini grada, a imacete priliku i da se vozite katamaranom po jezeru i vidite prelepu zelenu lagunu. Orlovi koji nadlecu jezero, rode, letece ribice… Ako zelite da vidite jos spomenika kulture, obavezno idete u Gol, grad na samom jugu koji ima ogromnu tvrdjavu iz kolonijalnog perioda. Opet, ako zelite da vidite jos prirodnih lepota, krenite na jugoistok u tropske sume i rezervate prirode.

Na oprastanju od ovog nestvarnog ostrva, svratite u Kolombo da bi osetili kako izgleda zivot u haosu i prasini. Kolombo jeste glavni grad, ali sigurno je da pored svih prirodnih lepota ovog ostrva nikako ne moze da dodje u centar paznje. Tuk – tuk ce vas provozati kroz guzvu i odvesti na aerodrom. Koliko su ljudi ovog ostrva osetljivi i posebni, videcete na odlasku. Oprastaju se ljudi uvek i svugde, ali ovde je malo drugacije. Majka i cerka, otac i cerka, momak i devojka, brat i sestra… Svima reka suza tece niz lice… Ljubav, tolerancija i postovanje jednih prema drugima je glavna karakteristika stanonistva ovog bozanstvenog ostrva. Dobar I u svakom pogledu poseban narod i predivna zemlja Sri Lanka!

By: Milos Jankovi

Vodic kroz Bankok

Nešto malo i osnovno o Bankoku……
Bankok je glavni i najveći grad Kraljevine Tajland i jedan od najvećih gradova Jugoistočne Azije. Bankok se nalazi u Centralnoj regiji Tajlanda i ona je najplodnija i najgušće naseljena regija. Bankok ima status pokrajine i podeljen je u 50 distrikta.
Oficijalno ime Bankoka je Krung Thep Mahanakhon Amon Rattanakosin Mahinthara Yuthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratchathani Burirom Udomratchaniwet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit i po Ginisovoj knjizi rekorda on je grad sa najdužim imenom na Svetu. Tajlanđani Bankok skraćeno zovu Krungtep sto u prevodu znači “Grad anđela”, dok je svuda u svetu poznato internacionalno ime Bangkok.
Osnovao ga je kralj Rama I  (prvi kralj iz dinastije Čakri) 1782. god. Pre toga prestonica Tajlanda je bila Ajutaja. Najveće promene Bankok je doživeo u vreme kralja Rame V (1868-1910) koji je obožavao Evropu i inspirisan njom sagradio je puno zgrada u evropskom stilu. Danas, Tajlandom vlada kralj Rama IX i to od 1946.god i on je vladar koji vlada najduže u svetu i veoma je omiljen među svojim narodom.
Bankok je nekada nosio epitet Venecija Istoka zbog mnogobrojnih kanala koji su ga presecali. U 18. veku ih je bilo 100 i ceo život se odvijao na njima, ljudi su živeli na malim barkama, prevozili se, trgovali i obavljali sve aktivnosti na vodi. I danas postoje neki od tih kanala, ali je veći deo zakopan kako bi se izgradile ulice i putevi.
Kroz Bankok protiče reka Čao Praja (u zapadnom svetu poznata po imenu Menam-što u prevodu znači ’’Majka vode’’). Interesantno je da su reke uvek bile arterije tradicionalnog tajlandskog načina života. Od davnina gradila su se naselja uz reke na kojima su se kupali, prali veš, pecali,… Takav način života se i danas može videti u Bankoku.
U Bankoku danas živi preko 10 000 000 stanovnika, od toga većina su Tai-53%, Lao-27%, Kinezi-12%,…. U verskom pogledu najveći broj su Budisti i to 95%.
Privrednu ekspanziju Bankok je doživeo u periodu 1985-1996. kada se gradi veliki broj oblakodera koji potpuno manjaju sliku grada.
Šta treba videti…..

LUMPINI PARK – (severna strana ulice Rama IV, između Ratchadamri  i Vitaju ulica) – najveći i najpoznatiji koji predstavlja pravu zelenu oazu u centru grada. Nekada bio kraljevski posed, pa ga je kralj Rama VII poklonio narodu i napravljen je park. Ime parka je po mestu u Nepalu- Lumbini u kojem je rođen Buda.
KAOSAN RAOD – je nekada bilo mesto gde se trgovalo pirinčem pa se zato tako i zove, jer kaosan na tajlandskom znači pirinač.
KRALJEVSKI TRG – na mestu gde se ukrštaju Ratčadamnoen avenija i Si Ayutaya ulica. Na trgu se nalaze: Tajlandski parlament (sagrađen 1907. poseta dozvoljena samo jednom godišnje druga subota u januaru), Suan Amporn park i spomenik kralja Rame V (to je onaj evropski orjentisan) i on je većinu zgrada u ovom Dusit distriktu izgradio.

GRAND PALACE – predstavlja obeležje grada i najveća turistička atrakcija. Sagrađena 1782. god kada je osnovan Bankok. Mesto na kome se nalazi ova palata naziva se ostrvo Ratanakosin. Površina kompleksa je 1,5 km2. Originalna verzija predstavlja kopiju palate iz Ajutaje(stare prestonice Thai-a). Prvih pet vladara iz dinastije Čakri su gradili palate u okviru kompleksa. Najupečatljiviji trag je ostavio kralj Rama V(opet onaj ‘’Evropljanin’’). On je sagradio palatu Pra Maha Montin koja zauzima centralno mesto i veoma je neobična jer je sagrađena u evropskom stilu, a krov u sijamskom. Tajlanđani u Sali ovu zgradu zovu Zapadnjak sa tajlandskom kapom.
U kompleksu Grand palace nalazi se hram Vat Pra Keo (hram Smaragdnog Bude) koji predstavlja najveću i najznačajniju svetinju celog Tajlanda. U njemu se nalazi statua Bude urađena u zelenom smaragdu koju je kralj Rama I doneo iz Vientiane, prestonice Laosa, kada je osvojio 1778.god. kao simbol ponovo osvojene velike teritirije Sijama.
HRAM WAT PO – nalazi se odmah iza Grand palate, u ulici Chetupon. Hram je stariji od samog Bankoka, tako da je on najstariji hram u gradu. Podignut je u 17. veku. Hram je najpoznatiji po pozlaćenoj statui Bude u ležećem položaju (dugačka je 150m, a visoka 50), koju je podigao kralj Rama III 1832.god. Hram je poznat kao centar ucenja tajlandske masaže i tradicionalne tajlandske medicine.

HRAM WAT ARUN – zaštitni znak Tajlanda, na svim slikama koje predstavljaju ovu zemlju obavezno se nalazi ovaj hram. Nalazi se na zapadnoj obali Čao Praje, na mestu gde se sreću ulice Arun Amarin i Vang Doem. Stil gradnje ovog hrama je veoma specifičan jer predstavlja mešavinu kmerske i tajlandske kulture. Ceo hram ukrašen je kineskim porcelanom i keramičkim crepovima, što mu daje dodatnu šarenolikost.

HRAM WAT BENDZAMABOPIT – ‘’Mermerni hram’’ ulica Rama V, jedan od najlepših hramova u Bankoku. Podigao ga kralj Rama III 1826.god. Današnji izgled je zasluga kralja Rame V i njegovo ime u prevodu znači Hram petog kralja.
HRAM INDRAVIHARN –  u ulici Visut Kasat. Poznat po statui Bude visoke 32m. Možete se popeti stepenicama na ramena Bude-lep pogled na grad!
HRAM WAT TREJMIT – u kineskoj četvrti u ulici Trejmit. Poznat je kao Hram zlatnog Bude. U njemu se nalazi jedna od najvećih statua Bude, koja je urađena u zlatu, na svetu ( procenjena vrednost 14mil. dolara). Jedna od najvećih turist. Atrakcija u gradu. Statua datira iz 13. veka još iz tadašnje prestonice Tajlanda, Sukotai. Kralj Rama III je doneo u Bankok.

DŽINOVSKA LJULJAŠKA – tradicionalni kineski ram crvene boje. Nalazi se ispred hrama Wat Sutat (najveći hram u Bankoku, prostire se na površini od 4,5km2) u Ti Tong ulici. Ova ljuljaška je uvrštena u UNESCO Svetsko blago 2005.god.

DŽIM TOMSON MUZEJ (Soi Kasem ulica) i SUON PAKAD PALATA (Ajutaja ulica) – slični muzeji koji predstavljaju kompleks starih tradicionalnih tajlandskih kuća koje su stare više od jednog veka.
Dzim Tomson je bio Amerikanac koji je Tajland prvi put posetio kao vojnik koji se borio u Vijetnamu. Ubrzo posle prve posete, vratio se na Tajland i pokušao da oživi zaboravljenu proizvodnju svile. Tada je u Bankoku napravio kompleks tradicionalnih tajlandskih kuća od drveta koje je prenosio iz svih delova Tajlanda. 1967. god je Tomson misteriozno nestao dok je bio na odmoru u Maleziji. Posle toga ovaj kompleks je pretvoren u muzej. Ime Džima Tomsona poznato je širom sveta jer je on osnivač svetski poznate kompanije koja se bavi proizvodnjom svile i koja nosi njegovo ime.


ČATUČAK PIJACA – zauzima površinu od 1,5km 2 i ima 15000 tezgi. Jedna od najvećih pijaca na svetu.

DAMNEON SADUK PIJACA NA VODI – 101km udaljena od Bankoka, nalazi se u Račaburiju, ali je najveća i najlepša.

SUKUMWIT SOI, SILOM ROAD  i  RCA – za izlaske i provod!

By Nataša Vlahović

Bali :)

Izmedu Jave na zapadu i Lomboka na istoku nalazi se indonežanska provincija sa središtem u Denpasaru, fascinantno ostrvo sa izobiljem pirinca, kokosove palme, kafe, kakaa i duvana… Bali! Jedno od 17.508 ostrva koje pripadaju Republici Indoneziji bilo je pod vlašcu Holandije, sve dok ga tokom Drugog svetskog rata nisu zauzeli Japanci. Stanovnici Balija perfektno govore engleski. U celoj Indoneziji, pa tako i na ovde, vladaju strogi zakoni po pitanju dilovanja drogom, za šta se izrice smrtna kazna. Potrebno je da znate da ne smete skupljati korale i školjke ili materijale ugroženih vrsta, jer je i to kažnjivo zakonom. Ne brinite, uz „Jungle Travel“ znacete sve što je potrebno, kako se ne bi preterano razlikovali od lokalnog stanovništva.
Iza imena ostrva krije se „Jutro sveta“, „Ostrvo bogova“ i  „Poslednji raj na zemlji“. Smešten u predelu ekvatora sa stotinama kilometara dugim pešcanim plažama i velikim talasima, predstavlja mamac za hedoniste i surfere. U unutrašnjosti ostrva prelazicemo preko pešcanih polja, recnih brzaka, penjati se na vulkanske kratere visine preko 3000m, zavlaciti u pecine i tropske šume. Na Baliju postoji šest vulkanskih kupa i dve tektonske ploce, okruženih prelepom prirodom u kojoj živi oko 280 vrsta ptica cija pesma u kombinaciji sa mirisima ostrva cini da se osecamo kao u Raju. Najpopularniji sportovi su fudbal badminton i stoni tenis, pa teško da cemo odoleti prijatnom lokalnom stanovništvu Balija ako nam ponude da odigramo neki mec sa njima. Jungle pleme protiv Balinežana… Bice neizvesno i zanimljivo!

Stanovništvo Balija je poznato po svojim, za nas cudnim, obicajima i verovanjima. Drželjubiv i prijatan narod cija kalendarska godina broji samo 210 dana, žive za ceremonije i proslave. Ples je uvek u centru dešavanja na ostrvu. Tradicija koja se prenosi sa generacije na generaciju ovekovecena je u mnogim filmovima. Plesaci obicno nisu placeni, ali dobijju raskošnu gozbu i poštovanje publike. Stanovnici Balija levu ruku smatraju necistom, ne jedu njom, ne pozdravljaju se i ne primaju stvari.
Preko 20.000 hramova izgradeno je na ovom mestu. Ukoliko želite da posetite neke religijske objekte morate obavezno nositi ešarpe. Nemojte stojati ispred ljudi koji se mole i ne fotografišite u tom trenutku! Ne dodirujte im glavu -  uvredljivo je! Tokom hindu-festivala Niepi u martu i aprilu, sve postaje tiho, kao da se zvuci utišavaju. Veruje se da tada ostrvo posecuju zli duhovi i da ne sme biti buke koja bi ih uznemirila. Balinežani se mole za useve pirinca, koji je glavna kultura na ostrvu.

Raskošna hinduisticka arhitektura, svaka kuca sa hramom ukrašenim šarenim reljefnim elementima i skulpturama dominiraju na Baliju. Ulazna vrata i ograde dvorišta su najcešce izgradeni od kovanog železa i dekorisani zlatnim ornamentima. Ispred ulaza se nalaze dve kamene skulpture odevene u sarong. Nama cudno, njima tradicionalno. Ali u svakom slucaju impresivno! Šarenilo boja, preovladujuci narandžasti i žuti tonovi cekace vas na svakom koraku napravljenom na Baliju. Krenucemo od prestonice…

                                                                                 
                                                                                 
                                                                                 

 DENPASAR I PLAŽE BALIJA

Najlepše i turistima najomiljenije plaže se nalaze na jugu ostrva – Kuta sa burnim nocnim životom, surferska „dolina“ Sanur, zaliv predivnog zalaska sunca i ukusnih specijaliteta od morkih plodova – Džimbaran i luksuzna Nusa Dua. Prestonica Denpasar, glavni saobracajni cvor, sa užurbanim turistima i lokalnim stanovništvom, drasticno se razlikuje od ostalih mesta na Baliju. Pijaca Badung, gde se možete cenjkati za sve proizvode, Market ptica, hinduisticki hram, Muzej provincije Bali, umetnicki centar i brojne  zlatare mame turiste da ih posete.

SELO BATUAN


Vodicemo vas ka severu, gde cemo naici na naselja sa zanimljivim prodavnicama opreme za surf i ronjenje, u dvorištima videti drvene predmete, u zanatskim radnjama drvoreze, proci kroz išarano selo Batuan dok nas opijaju opojni mirisi flore Balija. Videcemo ocuvanu holandsku arhitekturu iz kolonijalnog doba i Pura Pulaki, jedan od najsvetijih hramova za koji se veruje da je prvi izgraden na ostrvu od strane sveštenika Danhianga Nirarte.








PIJACA KLUNGKUNG TOWN

Na istocnom delu ostrva postoji pijaca sa tekstilnom robom i par antikvarnica, Klungkung Town, gde možete nabaviti najkvalitetniji tekstil na ostrvu i suvenire za vaše najdraže. Raskoš boja i dezena je oslikana na tkaninama. Lagani, prirodni materijali poput pamuka, lana, svile, ukrašeni „batik“ tehnikom u bojama kao što su žad-zelena, šafran žuta, boje cimeta i paprike, žarko crvena, zlatna i narandžasta se mogu naci na ovom mestu po jako niskim cenama. Nedaleko od pijace, krenucemo glavnim putem i doci do Kerta Gosa, predkolonijalne sudnice – „palate pravde“, zatim cemo se uputiti ka vidikovcima sa prelepim pogledom, starog zidom ogradenog sela sela Tenganan gde cete se oduševiti rucno izradenim korpama od pruca i završiti u ribarskom naselju Amed. Za avanturiste preporucujemo cuvenu pecinu slepih miševa Goa Lavah.

TANAH LOT

Najupecatljivija atrakcija Balija je svakako Tanah Lot, usamljeni hram na vrhu stene 100 m udaljene od obale ispred koga se okupljaju brojni vernici za vreme oseke i mole dok sunce zalazi za pucinom (jedino tada je hram dostupan). Kintamani, planinsko selo sa koga se pruža fenomenalan pogled ka aktivnom istoimenom vulkanu i jezeru Batur, Hram Tirta Empul i Slonovska pecina, poznati kao boravište isposnika iz XI veka, prometna pijaca voca u Candikuningu, kao i šuma majmuna, nešto su što ne smete propustiti na „Ostrvu Bogova“.

Dišite punim plucima, oslobodite se strahova i prepustite se Baliju. Za sve ostalo tu je „Jungle Travel“! Nemojte da jurite avanturu, ona ce juriti vas…

by Maja

Boja Sunca, Liban:)

Putujem vec tri dana i dve noci, prešao sam preko tri hiljade kilometara, ali idem na veoma posebno mesto – u Liban. Spomenika i kulturnih znamenitosti tamo nema, a ne postoji ni cuvena gradevina koja se mora videti, niti turisticka atrakcija koja se ne sme propustiti. Pitate se, možda, šta onda tamo može da se vidi? Tamo, kažu, sunce zalazi za Mediteran, a ljudi žive u medusobnoj harmoniji (nije oduvek tako bilo), bez obzira na to jesu li hrišcani, muslimani ili pripadaju nekoj drugoj konfesiji. Tamo se džamije nalaze pored hrišcanskih crkvi, kao što nove zgrade nicu pored starih, uništenih u gradanskom ratu. Tamo me ceka grad na obali s predivnom plažom i prelepim morem iznad kojeg se uzdižu planine, grad u haoticnoj državi s dve vlade, dve vojske i mnogo drugih problema, ali i grad koji se nalazi na mestu na kojem su stari Fenicani razvijali svoju civilizaciju i kulturu.

Upravo sam ušao u Liban. Severna granica je u totalnom haosu. Postoji samo jedna traka za oba saobracajna pravca, na kojoj su bez ikakvog reda parkirani šleperi, autobusi i automobili. Na carini se u redu ceka po nekoliko sati. Konacno smo prošli. Idem kroz Tripoli, onuda kuda vodici i brošure savetuju da se ne ide, jer je veoma opasno. Na severu Libana vlada anarhija, ima mnogo porušenih kuca i izbeglickih kampova. Ako uzmete u obzir cinjenicu da je ovde poslednjih 40 godina ratno stanje i onda vam ništa ne predstavlja iznenadenje. Bitno je da se osecate sigurno i da uživate u specificnosti Libana. Autoput se proteže uz obalu mora i divno je odatle videti sve gradove koji se s planina spuštaju u Mediteran

.

Pao je mrak i u ogledalu mora blješte svetla Bejruta. To je poseban grad, olicenje bliskoistocne egzotike. Bejrut je Arapima omiljen grad u koji mnogo investiraju, pa se u njemu, uprkos nemirima i ratovima, stalno gradi. Grad je karakteristican po mnogim društvenim dogadajima i u njemu nikad nije dosadno. Hamra je najpoznatija i najbucnija bejrutska ulica u kojoj su smeštene brojne prodavnice, restorani, kafici, hoteli… U toj ulici sam i odseo. Lepo je bilo šetati obalom mora, posmatrati lokalne protivrecnosti, kupati se u Mediteranu, gledati savršeni zalazak sunca.

Napustivši Liban, preko Damaska sam nastavio put do Amana, glavnog grada Kraljevine Jordan. Osim stare tvrdave i rimskog teatra, u Amanu ne postoji ništa drugo vredno gledanja. Sam grad, smešten na brdima usred pustare, prljav je i siv, zbog cega sam, posle samo jednog dana boravka, nastavio dalje, prema jugu. Unajmivši taksi u društvu trojice Amerikanaca koje sam upoznao u amanskom hostelu, obišao sam grad Madabu, poznat po prelepim vizantijskim mozaicima koji su i glavna turisticka atrakcija ovog grada, a zatim se popeo na planinu Nebo s koje se pruža predivan pogled na dolinu reke Jordan i na Mrtvo more. S tog mesta je, inace, Mojsije posmatrao obecanu zemlju, a tu je i sahranjen.


Posle najsvetijeg mesta u Jordanu posetio sam Mrtvo more. Ogromno jezero na granici Jordana i Palestine najniža je tacka na planeti Zemlji – nalazi se na preko 400 metara ispod nivoa mora zbog cega voda iz njega ne istice. Važi za najslanije more na svetu, a zbog saliniteta cak devet puta veceg od uobicajenog, u njemu žive samo najotporniji mikroorganizmi – bakterije. Zbog toga je ova voda izuzetno gusta, pa je u njemu nemoguce potonuti, cak se može bezbedno zaspati plutajuci na njegovoj površini.
Posle uživanja u slanoj vodi i lekovitom blatu, u društvu Amerikanaca zaputio sam se ka jugu zemlje. Usput smo posetili poznati krstaški zamak Kerak, da bi nam se posle toga putevi razišli. Izmenivši po ko zna koji put plan putovanja, odlucio sam da posetim drevnu Petru, cudesni crveni grad izvajan iz stene. U Vadi Musu, mesto na kojem je smešten ovaj cuveni anticki lokalitet, stigao sam kasno popodne kada je sunce pripeklo svom snagom. Odmorivši se tog popodneva u Vadi Musi, ujutru sam bio spreman za posetu Petri koja je, pored Bejruta i Mrtvog mora, predstavljala glavni razlog mog polaska na ovaj put.


Dok se žuto sunce uzdiže nad kamena brda koja okružuju anticki grad Petru, stojim pred biletarnicom cekajuci na kartu za njen obilazak. Iako je to nesumnjivo najskuplja ulaznica za obilazak nekog lokaliteta, cim se prode kroz kapiju koja ovaj grad deli od ostatka sveta – postaje jasno da je blago Nabatejaca od neprocenjive vrednosti. Petra je bila glavni grad arapskog kraljevstva Nabatejaca, nomadskog naroda koji se na jug Jordana naselio pre više od 2.000 godina. Kao karavanski trgovci, Nabatejci su velikim delom kontrolisali trgovacke puteve prema južnoj Arabiji, posredujuci u trgovini s azijskim zemljama. Zahvaljujuci tome ostvarili su znacajnu ekonomsku i politicku moc i osnovali carstvo koje se protezalo sve do severnog dela Arapskog poluostva. Prestonica tog carstva bila je Petra, u koju se sticalo svo bogatstvo Nabatejaca, kako materijalno tako i kulturno, preuzeto od Grka i Rimljana. Zanimljivo je da jedan od najlepših i najbogatijih gradova starog sveta,skriven iza markantnih planina, do pre 200 godina nije ni bio poznat svetu. Švajcarski putnik Johan Burkhardt ponovo je otkrio Petru 1812, UNESKO ju je 1985. uvrstio u popis mesta koja se smatraju svetskom kulturnom baštinom, a nedavno je proglašena za jedno od sedam svetskih cuda savremenog doba.

Ulaz u crveni grad vodi kroz kanjon neverovatne lepote. Put dugacak par kilometara, koji se proteže izmedu ocaravajucih crvenih stena, završava se zaštitnim znakom Jordana, cuvenom grobnicom pod nazivom „Riznica” (The Treasury), koja je svojevremno služila kao nabatejski hram. Ogromno zdanje uklesano u stene sazidano je pre više od dva milenijuma da bi poslužilo kao grobnica vladaru Nabatejaca, a kasnije je pretvorena u prostor za vršenje verskih obreda.
Nastavljajuci put prema centru Petre, prošao sam pored mnogobrojnih hramova, žrtvenika i grobnica, a zatim se predamnom ukazao dobro ocuvan amfiteatar iz 1. veka koji je, takode, isklesan iz stene. Na izlasku iz podrucja nekadašnjeg grada nalazi se možda najlepši spomenik ove izgubljene kulture, El Deir ili Manastir. Petra je ogroman grad za ciji obilazak treba izdvojiti najmanje dva dana. Da bi se došlo do El Deira, koji leži na brdu iznad grada, potrebno je prepešaciti nekoliko kilometara, a zatim se satima penjati uz stepenice. Kao i sve ostalo u Petri, El Deir je isklesan iz crvene stene. Prvobitno nabatejski hram, kasnije je pretvoren u manastir, po cemu je i dobio ime. Sa brda oko El Deira pruža se impozantan pogled na zalazak sunca koji je, kako kažu, najlepši u ovom delu sveta.


Te veceri sam u hostelu upoznao devojku i momka iz Finske, koji su se ponudili da me narednog dana povezu u Akabu, u koju su se i oni zaputili. Dok smo se vozili cuvenim „kraljevskim putem“, susreli smo beduine na kamilama, pa sam se zapitao u cemu je smisao njihovog života u pustinji. Iako su pustinjski pejzaži lepi, nisam mogao da docekam da vidim Crveno more. Najzad smo stigli u Akabu i smestili se – moji saputnici u hotel, a ja u beduinski šator u blizini plaže.
Ako se uzme u obzir da je Akaba grad na obali Crvenog mora, koje važi za jedno od najlepših i najbogatijih mora na svetu, ocekivanja pred dolazak na to mesto zaista su velika. Medutim, Akaba nije ništa posebno – iako je boja mora prelepa, plaža je neuredena i prljava, a voda, u kojoj ima dosta ježeva, nije baš najpogodnija za kupanje.


Izneverenih ocekivanja, ponovo sam promenio plan putovanja i posle dva dana provedena na moru odlucio da krenem kuci. Iz Akabe sam lokalnim autobusom stigao u Aman, a ujutru sam uhvatio autobus za Damask i u najstarijem gradu na svetu prisetio se znacenja reci „haos”. Iako je Sirija stara koliko i ljudska istorija, a sirijski gradovi traju koliko i vreme samo, zemlja je veoma nerazvijena i siromašna. Zbog toga anticki spomenici izranjaju iz deponija, stanovništvo je polupismeno i neobrazovano, a policija i sistem korumpirani. Pola sata provedenih u Damasku bilo je dovoljno da opet promenim plan putovanja. Otišao sam autobusom u Alepo i taksijem produžio do Antakije.


Iz Antakije stižem do Ankare, a odatle u Istanbul. Konacno, uhvatio sam voz za Beograd i time se prica o mom putešestviju na Bliski istok okoncala.
Sada, kad je sve iza mene, mogu da kažem da s ovog putovanja nosim najlepše uspomene. Srecan sam što sam se okupao u Mrtvom moru i što sam video gradevine crvene boje uklesane u stene; nadam se da cu opet moci da posetim Petru, skriveni dragulj Jordana. Poseta Bejrutu znacila je ostvarenje mojih snova, a u Liban bih uvek rado otišao, uprkos savetima i upozorenjima o tome šta je bezbedno, a šta nije.
Milos Jankovic

Kambodža, kraljevstvo čuda

Pre više od tri hiljade godina cudesni narod je sa severa najveceg kontinenta na Zemlji migrirao ka jugu Azije, naselivši se u delti jedne od najvecih reka na svetu. U 9. veku ovaj narod osniva veliko carstvo Kmera koje ce ostati upamceno kao jedno od najmocnijih i najfascinantnijih koje je svet ikada video. Hramovi Angkora, najveceg predindustrijskog grada koji je, okružen džunglama i neprijateljskim narodima, dugo bio neosvojivo kmersko uporište, odslikavaju samo deo moci ovog impresivnog carstva, njegovog bogatstva, kreativnosti i nadahnuca. Angkor Vat (Prea Pisunlok), koji je sagraden u 12. veku kao hinduisticki hram posvecen bogu Višni, predstavlja vrhunac klasicnog stila arhitekture kmerskog carstva. U 16. veku je ovaj hram postao budisticki ostajuci takav do danas.

Vekovima zaboravljen i zapušten tako da je džungla vremenom pocela da guta neke delove kompleksa, ponovo ga je otkrio Francuz Anri Muo, koji ga je smatrao velicanstvenijim od svih gradevina stare Grcke i Rima. Nekadašnji simbol moci kambodžanskog naroda, a danas inspiracija mnogobrojnim umetnicima i fotografima, Angkor Vat predstavlja jedno od najlepših mesta na planeti. Kad krenete u obilazak ovog lokaliteta, videcete da, osim simbola Kambodže cija glavna kupola predstavlja planinu Meru, postoji mnogo objekata slicnih Angkor Vatu. Jedan od njih je Angkor Tom, poslednji glavni grad velikog carstva Kmera s hramom Bajan i nasmejanim statuama Bude. Pored toga, na ovom mestu moguce je videti kraljevski bazen, Pra Kan, Ta Keo, Pre Rup, Bantese Rai, Terasu slonova i mnoge druge budisticke hramove koji deluju zaista fascinantno. Ta Prom, hram koji se u istom stanju nalazi vec stotinama godina, zaslužuje posebnu pažnju. Svedoceci o burnoj istoriji kmerskog naroda, ovaj hram izgraden je krajem 12. i pocetkom 13. veka pod imenom Rajavihara. Zbog korenja koje izbija iz poda, drveca koje raste na krovovima, intrigantnih hodnika i zidne umetnosti koja vredi citavo bogatstvo, on predstavlja najinspirativnije mesto drevnog carstva Kmera. Andelina Džoli je kao Lara Kroft upravo ovde izvodila cuvene vratolomije.
Iako je Angkor bio centralno mesto ondašnjeg najmocnijeg, najkulturnijeg i najbogatijeg carstva, od svega toga danas nije ostalo ništa osim osmeha tamošnjih ljudi i njihove dece koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Lokalno stanovništva oduševljava posetioce dobrodušnošcu, gostoljubivošcu i ogromnom kolicinom energije, što narocito važi za decu koja neprestano trce po prašini i posetiocima nude suvenire i knjige govoreci na tecnom engleskom jeziku.

Kambodža je neverovatna zemlja, a Kmeri – neverovatan narod. Napaceni, ali miroljubivi, zanimljivi i uvek nasmejani stanovnici Kambodže umalo nisu istrebljeni kada je na vlast došao diktator Salot Sar, poznatiji pod imenom Pol Pot, lider Crvenih Kmera i premijer Demokratske Kampucije, usmrtivši za vreme svoje vladavine gotovo tri miliona Kmera.
Za vreme studija u Parizu Salot se prikljucio internacionalnim brigadama da bi kasnije potpao pod uticaj francuskih komunista, od kada datira njegova suluda ideologija agrarnog socijalizma. Napustivši studije koje nije bio u stanju da dovrši, Salot se vratio u Kambodžu, gde je stao na celo pobunjenickog pokreta protiv tadašnje vlasti. Narod ga je podržao i ne sluteci da ce upravo taj covek biti odgovoran za njegovu nezapamcenu tragediju. Odmah po stupanju na vlast Pol Pot je pogubio sve pripadnike kambodžanske intelektualne elite, profesore, doktore, advokate i druge, zemlju je izolovao, bolnice zatvorio, škole i univerzitete raspustio, a narod poslao na pirincana polja prisiljavajuci ga da radi po 15 casova dnevno. Pod režimom Crvenih Kmera za samo cetiri godine stradalo je preko dva i po miliona ljudi, ukljucujuci žene i decu. Istrebljeno je preko 25 procenata stanovništva. Kada je Vijetnam okupirao zemlju i tako narod Kambodže spasao bede, Crveni Kmeri pobegli su u džunglu, ne odgovarajuci nikad za pocinjena zlodela.

Zahvalni što su preživeli nacionalnu tragediju, Kmeri se trude da žive život najbolje što umeju. I dalje se pretežno bave zemljoradnjom i ribarstvom. Kambodža je zemlja bogata vegetacijom, a reke Mekong i Tonle Sap svake godine poplave zemljište na kome se uzgajaju pirinac i druge poljoprivredne kulture dajuci velike prinose. Glavni grad Kambodže, Pnom Pen, leži na tri reke, a obiluje šarenim pijacama, šetalištima, trgovima i ulicama na kojima mnogi vežbaju aerobik i „ulicni ples“. Kraljevska palata i Srebrna pagoda najvrednije su gradevine u prestonici u kojoj nema mnogo turista, što ovom gradu daje posebnu draž. Drugi grad po velicini je Sijam Rep, danas jedan od najposecenijih turistickih centara. Blizina Angkora ucinila je ovaj mali gradic omiljenim mestom za turiste iz celog sveta. Sijam Rep živi nocu. „Pab strit“ (Pub street) mesto je na kojem se druže posetioci iz svih krajeva sveta. U Nocnom marketu moguce je razgovarati s Kmerima, ici na masažu, kupiti razne suvenire, svilu, drago kamenje, ali i kopije Brajtling ili Šafhauzen satova koji se, osim po ceni od 20 dolara, ni po cemu ne razlikuju od originalnih. Svota novca koju treba dati za originalne švajcarske satove ovim ljudima je nezamisliv,a a sigurno je da ljubaznost lokalnog stanovništva neuporedivo više vredi od njih. U Kambodži se mogu videti razna cuda i može da se nauci mnogo toga. Ona jednostavno oplemenjuje i obogacuje cineci nas osobama boljim od onih kakvi smo bili pre nego što smo je posetili. Kambodža i Kmeri koji u njoj žive mogu da nas nauce u cemu se zapravo sastoji sreca, a to je pravo na normalan život i trenuci u kojima zaboravite da živite na planeti Zemlji.

Milos Jankovic

Tajland, jezgro hedonizma !!!

Kultura kakvu još niste upoznali, ljudi puni tolerancije koji ne skidaju osmeh sa lica na mestu gde se priroda poigravala svojim lepotama… Tajland!  U današnjoj kraljevini, koja se do sredine XX veka zvala se Sijam, vecinsko stanovništvo cine Tai, pripadnici budisticke religije, narod koji je prvi koristio bronzu. Laošani i Kinezi su u velikom broju, a na severu Tajlanda, u džunglama, žive plemena koj je civilizacija zaobišla i koja cete imati priliku da upoznate na Jungle trekingu. Tokom svoje 800 godina duge istorije, Tajland za razliku od ostalih zemalja Jugoistocne Azije, nikada nije bio kolonija. Iako poznati po svojoj miroljubivosti, Tajlandani su ucestvovali u ratu u Vijetnamu koji je za posledicu ostavio veliki pad njihove privrede. Ljudi Tajlanda su veliki majstori kuhinje, nadaleko poznati po ljutim specijalitetima pretežno od pirinca izmešanog sa raznim povrcem. Hrane se zdravo, piju cajeve, koktele od voca, a slatkasti durijan važi za najkvalitetnije voce na svetu. Namirnice nabavljaju pretežno na plovecim pijacama, na kojima možete kupiti i svež ananas po ceni od 10 centi. Uz Jungle Travel uplovite u svet egzotike i doživite ono što ne možete kod kuce.


                                                                                    BANGKOK
Glavni i najveci grad Tajlanda je urbana džungla sa izmešanim mirisima, jedva prohodnim saobracajem, jeftinom ulicnom hranom i burnim nocnim životom. Videcete uniformisane studente koji hitaju ka fakultetima, nasmejane bekpekere koji neprestano istražuju ovu prelepu zemlju, turiste izgubljene u gužvi… Na reci Cao Praja, cija delta je jedna od najplodnijih na svetu, ispresecan kanalima iznikao je grad oblakodera, haotican i prenaseljen, a neverovatno zabavan. Nocni klubovi, barovi, diskoteke, egzotika istoka izmešana sa raznim svetskim kulturama, upoznavanja, odlican provod… Ukoliko želite da se vozite tuk-tukom, cenjakajte se. Zabavno je i mnogo jeftinije nago taksi.
Izraden od žada koji propušta svetlost, na obali Cao Praje u Velikoj palati hrama, smešten je Smaragdni Buda. Inace, na Tajlandu možete videti veliki broj hramova posvecenih osnivacu budizma. Zbog svoje velike ljubavi prema praznicima, Tajlandani slave  hrišcanski Božic i tada na ulicama Bangkoka pored palmi možete videti okicene jelke. Svi se vesele, pozdravljaju, ali nikako ne dodiruju glave jer su one najpoštovaniji deo tela.


CANG MAI I DŽUNGLE TAJLANDA

Grad na severu zemlje, drugi po velicini posle Bangkoka, okružen je džunglom. Put ne bi bio egzotican da ne zavirimo u to rastinje i otkrijemo šta nas ceka van civilizacije. Slonovi koje cuvaju kao kucne ljubimce, koriste i za masažu. A upravo ti slonovi ce nam biti prevozno sredstvo kroz džunglu. Zajedno sa Jungle-ovim i lokalnim vodicem krenucete putem prirode netaknute ljudskom rukom. Preko pirincanih polja, jahajuci najjace životinje na kopnu, stižemo u selo… Selo u srcu džungle, selo u kome živi pleme… Naše Jungle pleme ce se upoznati sa pravim plemenom, ljudima koji ne znaju za automobile, IT, nocni život… Žene su obucene u ljubicaste suknje, istetovirane po licima i imaju prstenje oko vratova koje predstavlja simbol plodnosti i lepote. Organizovace nam rucak, prženi pirinac sa sosevima od piletine i ponuditi nas svežim ukusnim vocem. Avantura ne bi bila potpuna da se ne okupamo u vodopadima. Jedinstven doživljaj… Kupanje u džungli, suncanje na kamenu dok kroz gusto granje probija sunce… Nocenje u ovom selu je nešto što naši turisti isticu kao najupecatljivi dogadaj. Logorska vatra, otvoreno nebo, milioni zvezda nad vama, pa nocenje u bungalovima od bambusa sa baldahinima na podu. Život u plemenu, jedno sasvim novo iskustvo…

KOH PAN GAN

Cujete talase kako šušte… Zvuk koji se meša sa pucketanjem palminog lišca… Koh Pan Gan… Bele pešcane plaže, ležaljke izmedu dva stabla palme, ispijanje kokosovog mleka… Za ostrvo na kome vladaju drugacija pravila i drugaciji zakoni kažu da je „Ibica Istoka“ sa hipicima, rejverima, umetnicima i svim ljudima slobodnog duha. Dodir po ramenu, zalazak sunca i osmeh upucen osobi sa kojim sedite na sitnom belom pesku dok vam talasi zapljuskuju stopala, caroban je doživljaj. Lude žurke, fotkanje i vocni kokteli tokom noci, pa ujutru opuštanje tela i duha uz jogu i meditaciju… Potpuna sloboda! Za razliku od komecijalizovanih turistickih ostrva na Tajlandu na kojima turisti rasipaju novac na stvari prisutne i u zapadnoj kulturi, na Koh Pan Ganu se živi na jedinstven, nama stran nacin. Ali kad osetite tu atmosferu i upoznate ostrvo, necete se više osecati više kao stranci. Ici cete i na pijacu u Tongsali kako bi kupili i probali ljutu salatu od papaje, cedene sokove i svežu ribu. Nakon ukusnog obroka, prijala bi vam jedna masaža. Ne klasicna, kao što ste navikli u salonima na Zapadu, vec sterao masaža – dve maserke, cetiri ruke i duplo vece uživanje.
Stanovnici ostrva su jednostavni ljudi koji žive u velikim porodicama, tetke i strine gaje decu  kao da su im rodena, a vi cete se osecati kao kod svoje kuce, u svojoj porodici… Nipošto ne podižite glas, pricajte tiho i pozdravljajte ih sklopljenih dlanova u visini grudi. Ne brinite, Jungle pleme se lako uklapa u pravila stanovnika egzoticnih destinacija, jer ima stav prijatelja i osmeh koji govori više od reci.


FOOL MOON PARTY


Žurka koja nikada ne prestaje…Vece punog meseca, ljudi naviru sa svih strana, traži se krevet više… Na plaži Haad Rin organizuje se specificna žurka, žurka na kojoj se kokteli služe u koficama, sa prirodnom guaranom i dosta leda, na kojoj se iza ljubicasto – plavih tonova neba u isto vreme vide Sunce i Mesec. Klubovi jedan pored drugog, muzika za sve ukuse, od house-a, preko hip-hopa, drum’n’bass-a, tence-a do MTV hitova. Oko 20.000 bosonogih ljudi, svi se dobro zabavljaju, duskaju, uživaju… Mnogi je smatraju najludom žurkom na svetu, a mi smatramo da je treba doživeti…

KOH TAO

Ostrvo koje je dobilo ime po svom geografskom obliku još od strane prvih doseljenika – ostrvo kornjace, danas je glavna meta zaljubljenika u ronjenje. Ukoliko ste pocetnik možete upisati kratki kurs kako bi upoznali podvodni svet sa raznobojnim koralima i ribicama. Nekada su ostrvo naseljavale zelene kornjace, ali razvoj turizma negativno je uticao na njih. Medutim, udruženja lokalnih ronilackih centara gaje i cuvaju mlade korjace i cine sve da one ponovo budu simbol ovog ostrva.
Urbana džungla Bangkoka, prirodna džungla oko Cang Maia, opuštanje na prelepim plažama Koh Tao ostrva, fenomenalan provod na Koh Pan Ganu, masaže, joga, meditacija, ukusna hrana, sveže voce, zanimljivi obicaji, budisticki hramovi i nasmejani ljudi prosto mame turiste slobodnog duha, hedoniste i putolove da posete ovu zemlju. Tajland sa Jungle Travelom nije komercijalni Tajland, to je zemlja kakvom je vide njeni žitelji, zemlja tako jedinstvena i lepa, gostoprimljiva i vesela… Zemlja simbol egzotike…

by Maja

Amsterdam XXX !!!

Amsterdam-glavni grad Nizozemske (aka Holandije), na ušću reke Amstel (po svoj prilici pivo nazvaše po reci, a ne obrnuto); 695 000 stanovnika, sa okolnim opštinama 940 000 (+još toliko bicikala), uz to i najznačajniji kulturni centar dotične zemlje: 2 univerziteta, 40 muzeja-između ostalih Rijks, Stedelijk, Vincent van Gogh, pa još Muzej marihuane, Heiniken muzej, Muzej seksa, Muzej kondoma i  Mushroom gallery. Tri najveća i najpoznatija trga su Dam, Rembrandt i Leidse Plein. Nedaleko od trga Dam je oblast crvenih fenjera-mmmm-atraktivne zanatlijke u izlozima prodaju same sebe- ljubav na par minuta, kažu automatski precizne i hladno vešte. Ovde možete odgledati i live sex show sa komičnim tačkama  ili pronaći po koju igračkicu u nekom od sex shop-ova (najeftiniji dildo oko 15 evra pa naviše, a sa cenom raste i veličina kao i raspon funkcija).

Od kulture do dekadencije i obrnuto-Mushroom Gallery  vs.Van Gogh, lale vs. marihuana. Amsterdam XXX (TRIPLE X-simbol grada)-ekstreman u svemu pa i u količini slobode koja struji kanalima i ulicama. Odlično je otići tamo pred Novu godinu-kulturno uzdizanje i moralno posrtanje-sve u svemu oslobađajuce iskustvo, naročito ako je potrebno da se oslobodite lošeg emocionalnog naboja i baksuzne stare godine. Coffee shop-ovi imaju odličan izbor lekova za sve probleme. Tezim slučajevima “preporučujemo” smartšopove. Zapravo prvobitni coffee shopo-vi  i jesu zamišljeni kao apoteke u kojima se može pronaći THC koji se upotrebljavao u zdravstvene svrhe. Prvi coffee shop Mellow Yellow otvoren je josh 70-ih, a neki od najpoznatijih su Rokerij, Rookies, Get down to it, Pinkflyod, Little, Dampkring. Danas su A-dam preplavili high turisti koji se smeju po ulicama i opijeni slobodom smetaju amsterdamskim biciklistima. Poput njih krećemo dobro utabanom stazom od Vondelparka  preko Leidse Pleina prateći tramvajske šine Leidsestraatom do Kalver ulice. Cilj nam je Red light district. Nedaleko od Dama upadamo u neki noćni klub,bar-sta li je…Mnogo plavo belih balona, r’n’b i malo ljudi-1, 2, 3 izlazimo. Okret na desno i vec prvi sex shop-ovi su na vidiku. Naizmenično se nizu sex shop-ovi i radnje sa suvenirima…sex shop-souvenir shop, sex shop- souvenir shop, pa hop-stigosmo i do prvih crvenom svetlošću obasjanih dama. Devojke flertuju sa momcima, mame ih pogledima, pokretima ruku, dobacuju komentare, šalju poljupce-sexy kamakisanje. Ulazimo u klaustrofobično usku i intenztivno crvenu ulicu prepunu ljudi: lepe devojke i ulaz na Sex show-velika gužva, preskočicemo ovaj put. “GIRLS WANTED” piše na plakatu…pa dobro ko zna,…U nekoj od sledećih crvenih ulica srećemo par saputnika iz mog malog busa. Od mene su tražili informacije o muzejima i kulturnim građevinama i prekorevali me zbog forsiranja građanskih sloboda u A’damu…eh ti fini, pa još iz Novog Sada…u proseku veče sa pristojnom cicom u Red lightu košta oko 50 evra. Ulaz u Van Gogh muzej i Rijks muzej košta 10 evra. Dakle obići bar 5 muzeja ili priuštiti 15 minuta (manje , više) telesnog zadovoljstva. Posle višečasovnog lutanja crvenim distriktom ispresecanim mnogobrojnim kanalima sedamo u neku arapsku kebabdžinicu i naručujemo ni manje ni više kebab. Sledi šetnja do hostela i prekid filma.

Sledeci dan je rezervisan za obilazak muzeja i cofee shop-ova. Opet red culture, red oslobađanja. Tražimo najbolju varijantu za doček, mada je ceo Amsterdam savršena scenografija za euforični ispraćaj stare godine. Rijks i Van gogh muzej se nalaze par minuta od našeg hostela. U stvari u A’damu je sve na par minuta  od nečeg drugog, čak i kad je realno mnogo dalje-pa ipak svuda idemo peške. Dobar način da se osmotri grad je i vožnja mnogobrojnim kanalima koja košta svega 8 evra uz objašnjenja na raznim jezicima. Tako ćete na miru moći da posmatrate amsterdamske uske i iskrivljene kuće sa ogromnim prozorima. Potraga za kartama za novogodišnju žurku u squat-u izvan grada nas odvodi u mali coffee shop koji se ne nalazi u samom centru. Tamo se skupljaju samo Holanđani, nema turista. Pijemo čaj i donosimo novogodišnje odluke. Blesavo kučence zvano Puki koje pripada gospođi za susednim stolom mi uskače u krilo i smešta se tu. Prija mu, očigledno. Posle nekoliko gutljaja čaja dvojica “Holanđana” preko puta progovaraju “našim” jezikom sa bosanskim akcentom. Krajnje neočekivano. Saznajemo da tu, u blizini, živi i izvesni Marko iz Beograda koji redovno navraća u dotični Coffee shop. Užasno potrebna informacija. Vraćamo se u hostel da se pripremimo za žurku u squat-u. Holandija je poznata i kao zemlja u kojoj je squat-ovanje legalizovano. Dakle, ako nemate rešeno stambeno pitanje trk u A’dam, pronadjite napuštenu zgradu-kuću, zauzmite je, odbranite je, a onda sa kolegama squater-ima možete da živite tamo, organizujete žurke, koncerte i druge aktivnosti. Obavezne su i akcije spašavanja Sveta tipa antiglobalističke demonstracije i ostale anarho-kombinacije. Inače squat-ovi i ex squat-ovi su bili interesantni za doček Nove. Nama najbliži je bio u ulici Overtoom br 301, ali smo se ipak odlučili za trance žurku u crkvi- squat-u van grada. Gde se ona nalazi ostala nam je nepoznanica baš kao i našem taksisti-Arapinu koji nije uspeo da nađe dotičnu crkvu. Oni koji su je našli kazu da je bilo…XXX!!!! U samom gradu mnoštvo klubova je nudilo sjajan provod kao npr. klub Panama (progressive house sa Danny Howells-om), Paradiso (house i r’n’b) itd. A na trgovima šarenilo ljudi, boja, mirisa, zvukova i vatromet koji neobičo dugo traje.  Šetnja veselim ulicama, a iza svakog ugla iznenađenje. Doduše u A’damu je preko cele godine Nova godina upravo zbog te slobode koju vlasti danas pokušavaju da suzbiju. Govori se o novom zakonu koji treba da redukuje broj coffee šop-ova i raščisti Red light district, no videćemo da li će im to poći za rukom. Do tada treba uživati u svemu što A’dam nudi, a zatim obavezno otići na Severno more u bajkoviti Bergen an Zee, udahnuti malo slanog vazduha i razbistriti misli. Ali to je vec druga priča. XXX iz Amsterdama.

by  Miss Kamaki

Koh Pan Ghan - Raj na zemlji

Ustajemo rano ujutro a to rano jutro je neko izmisljeno vreme jer vec pet dana ne gledamo u sat niti u ogledalo. Bungalov je toliko jednostavan i fenomenalan da nam se ne ustaje iz kreveta. More je toliko blizu pa cujemo talase kako suste pomesani sa pucketanjem palminog lisca na vetru. Ususkani smo u gustu tropsku vegetaciju i oko nas se cuju ptice kako pevaju jutarnju pesmu. Ali, da li je jutro? Nalazimo se na ostrvu Koh Pan Ghan i ovde dani traju drugacije. Osecamo slobodu i udaljenost od obicnog zivota. Ovde je vreme nase i niko nam nista ne moze oduzeti. Osecamo se fenomelnalno.

Izlazim iz bungalova i tu mi je super jer vidim cimera kako se ljuljuska u lezaljci zakacenoj izmedju dva palmina drveta. Stabla su elasticna i prate nase ljuljuskanje dok nam list palme ceska uvce… Beli pesak prevrcemo medju prstima i osecamo se jako zadovoljno. Kokosi mogu a i ne moraju da nam padnu na glavu dok gledamo more kako lagano boji horizont u svetlo plave, purpurno zelene boje. Linija izmedju neba i mora se odavno izgubila a i mi smo se izgubili negde izmedju. Vreme tece polako i za dorucak jedemo sveze iscedjene ananase, sok od kokosovog mleka i sitno iseckanu papaju sa jagodama prelivenu slagom i komadicima cokolade. Posle toga pijemo sveze cedjen sok od malih zelenih limuna. Osecamo se fenomenalno, sveze i odmorno.

Skutere smo na ostrvu izmajmili za dva eura dnevno i to nam daje potpunu slobodu kretanja. Kad god pozelimo zujimo na skuterima po ovom tropskom raju do plaza koje su zavucene i na kojima nema bukvalno nikoga… Zar nije svakome san da provede dane na napustenom troskom ostrvu i da pobegne od posla i obaveza? “Hocu da odem na plazu na kojoj nema nikoga, bez mobilnog telefona, rasporeda, obaveza, jurnjave, zelja?”

Ostrvo Koh Pan Ghan i njegove plaze su 100% to mesto. Najbolje “to” mesto na svetu.
Ono je danas ono sto je Ibiza bila 80 tih godina. Ovde se okupljaju hipici, rejveri, umetnici, ljudi slobodnog duha, putnici, bekpekeri, sanjari, idealisti i za vreme sezone ostrvo postaje ziva komuna neobicnih putnika sveta. Ovde vladaju drugacija pravila i drugaciji zakoni. Ljudi se osmehuju jedni drugima u prolazu, dodiruju se po ramenu, gledaju zalaske sunca na neverovatnim plazama, igraju se u pesku, prave neverovatne zurke i zabave u dzungli, na plazama, gaje decu u privatnim kucicama koje iznajmljuju na sest meseci, upoznaju se medjusobno, jednu zdravu hranu, meditiraju, slikaju, vezbaju jogu i jedva cekaju da se povezu sa novim interesantnim osobama sveta. Ostrvo je magnet za kul ljude i ta atmosfera ovom ostrvu daje jednu potpuno novu dimenziju koja je drasticno razlicita od drugih komercijalizovanih turistickih ostrva gde na Tajlandu vladaju seks turizam, preterivanje i potrosnja novca.

Ovo nase ostrvo je jos uvek jeftino i na lokalnoj pijaci u Tongsali uvece jedemo ljutu salatu od papaje, sveze pecenu ribu, sveze cedjene sokove za novce koje u Evropi koristimo kao kusur. Dan je vruc i cesto cemo posle kupanja otici pod hladan tus i onda najvecu vrelinu provesti na fenomenalnoj tajlandskoj masazi mirisljivim uljima. Specijaliteti za hednosite mogu biti stereo masaze. Za 6 eura tj. Za tri eura po satu, dve maserke ce vas, sa cetiri ruke, masirati sat vremena pa kombinujemo masazu stopala sa specijalnom masazom vrata i ramena. To jako opusta i ponekad jednocasovnu masazu produzimo za jos koji sat jer vremena imamo puno.
Vozimo se do vodopada na ostrvu, penjemo se u brda, gledamo fantasticne prizore sa visine, jurimo na istocnu stranu ostrva gde su veliki talasi, idemo brodicem oko ostrva, organizujemo nocno ribarenje i sutradan spremamo riblji kari, idemo na borbe petlova u dzungli, kladimo se na tajlandske boksere i dani su nam ispunjeni laganom i zdravom klopom, masazama, hedonistickim uzivanjima, toplom moru, koralima i divnim mislima koje opustaju. Vreme traje polako a onda pada noc…

Tropske noci su tople i dugacke. Cesto na ostrvu posle pet dana boravka putnici Jungle Tribe imaju utisak kao da su tu bili mesecima i opet ce reci: “Vraticu se na ovo ostrvo…” Vreme se nekako izduzi i traje polako. Bas pravi odmor na zivom ostrvu. Treba nam dinamika i nju nalazimo na neverovantim zurkama. Tu su Full Moon Party, Black Moon Party, Jungle Party i super udobni lazy bagovi na jutarnjim after partijima. Zurka koja nikada ne prestaje, tako se cini. Najpoznatija zurka je svakako Full Moon Party. Veceri punog meseca ostrvo se puni sa svih strana i trazi se krevet vise. Na plazi koja se nalazi na jugoistoku ostrva, Haad Rin, se organizuje ova fantasticna zabava u pesku pored toplog mora. Klubovi su poredjani po plazi jedan pored drugog i muzika se krece od house-a, hip hopa, MTV hitova, dram and bejsa, tehna i na kraju trensa. Najizdrzljivije ekipe ostaju na trens stejdzu a ono sto je fenomenalno za ovu zurku je momenat svitanja. Kako je plaza na istocnom delu ostrva Sunce izlazi iz mora, tako se cini, a u isto vreme na nebu sija pun mesec. U jednom momentu se jasno vide i Mesec i Sunce dok je nebo ofarbano u ljubicasto crvene tonove. To nam jako prija da posmatramo i uzivamo u fantasticnim DJ setovima pri ovom neverovatnom prizoru sa jos 20.000 ljudi koji djuskaju bosonogi u pesku. Pice na zurci je jeftino. Sluzi se u koficama. U njima za 5 do 6 eur putnici dobijaju pola litre vodke, dva red bulla, limenku sprajta i dosta leda. Kofice imaju puno slamcica pa tako ekipice na plazi razmenjuju kofice i sve to bude jako smesno i zabavno. Sa strane na stenama su lounge barovi za chill u kojima uz priguseno svetlo ide ambijentalna muzika i sluze se specijalni sejkovi za opustanje misli posle jakih muzickih udaraca na beloj plazi ispod nas.

Nekada na Koh Pan Ghanu nije potrebno spavati. Toliko je sve oko nas opusteno da se osecamo kao da smo u snu. Posle raznih avantura po ostrvu se vracamo u nas udobni bungalov na samoj plazi i to je nase carstvo. Domacini na ostrvu su jednostavni ljudi koji zive u velikim porodicama i zajedno gaje decu. Tetke i sira rodbina vaspitavaju decu kao da su im rodjena. Tajlandjani se uvek osmehuju i cine sve da se gost oseti kao da je u porodici. Prijatni mirisi budistickih stapica, casovi joge na plazama i istrzivanje ostrva se nastavljaju a ljude koje upoznajemo na ovom rajskom ostrvu slobode su slicni nama…

By Filip Milosavljevic

Da li ste znali o Indiji...

…da se u Indiji govori oko 250 jezika? Od tog broja samo hindu i engleski se ubrajaju u  službene
…da Indusi čuvaju mungose kao kućne ljubimce? Kako bi se zaštitili od zmija koje se ponekad uvlače u kuće, stanovnici Indije su se dosetili da gaje njihove najveće neprijatelje
…da su krave svete životinje koje u saobraćaju imaju prvenstvo prolaza? U saobraćaju se Indusi prema kravama ponašaju kao prema državnoj delegaciji
…da u Indiji rastu džinovske palme? Porastu u visinu 22m i imaju po 5m duge listove
… da u Indiji postoji Kondom bar? Natpisi na stolnjacima o sigurnom sexu, polica sa paketićima kondoma, za šankom kristalna činija sa besplatnim prezervativima, sve u prilog zaštite od polno prenosivih bolesti
…da se u Indiji nalazi kuća na najvećoj nadmorskoj visini na svetu? U pitanju je visina od 5486m
….da se u Indiji nalazi most od ostrvaca? Adamov most je skupina ostrvaca poređanih u nizu dužine 29km između jugoistočne obale Indije i severozapadne obale Sri Lanke
…da pripadnik niže kaste ne sme dotaći pripadnika više? Oštra drušvena podela na kaste u Indiji je utvrđena strogim zakonima
…da je vapasanu, koncept meditacije, prvi primenio Buda još pre 2500 godina? Danas je ovaj vid meditacije široko rasprostranjen u svetu, brzo se uči, ali zaheva težak i ozbiljan rad
… da u Indiji postoji specifičan ples oko šipke? Mallakhamb – ples oko drvenog stuba priznat je kao sport
… da na podkontinentu postoji “Berlinski zid”? Selo Wogah Border je podeljeno na dve države – Indiju i Pakistan
…da Indija tokom svoje duge istorije nikada nije napala nijednu zemlju? Možemo reći da su Indusi po prirodi miroljubiv narod, posvećen svojoj religiji
… da je Indija zemlja sa najvećim brojem pošti na svetu? Ukoliko želite da radite na šalteru, u Indiji ima najviše poslovnih ponuda ovog tipa
… da je u Indiji nastao prvi univerzitet? Još  oko 700 godina pre nove ere, Indusi su znali za visoko obrazovanje
… da je Pitagorina teorema prvi put objašnjena u Indiji? Badajana, indijski matematičar,  objasnio je teoremu i izračuanao vrednost broja “pi”
… da se u Indiji nalazi najveći most na svetu? Baily Bringe na Himalajima između reka Dras i Suru, u dolini Ladak, izgrađen je 1982.g od strane indijske armije
… da su Indusi prvi upotrebili anesteziju? Bilo je to još u antičkom periodu
…da iz Indije potiču četiri religije? Hinduizam, budizam, jainizam i sikizam su nastali u ovoj zemlji
… da Indusi mrze toalet papir? Retko ga upotrebljavaju, a levom rukom, kojom se peru ne jedu kasnije
… da je ilegalno izneti indijsku valutu van zemlje? Nemojte rupije da nosite kao suvenire
…da se više od milion Indusa ubraja u milionere? Ali sa druge strane, ima još više ljudi koji žive sa manje od 2 dolara na dan
…da mnoge žene u Indiji nikad ne izgovore ime svog muža glasno? Čin izgovaranja njegovog imena se smatra nepoštovanjem
…da se u Indiji smatra da udovice donose lošu sreću? Veruje se da njihovi muževi nije trebalo da umru i zato se Indusi na neki način plaše ovih žena
…da u Indiji ako nekoga uhvatite za uši znači da ste iskreni i da ste se pokajali? Što je kod nas običaj za rođendan, u Indiji se smatra lepim gestom i pokazivanjem iskrenosti
…da je Indija centar svetske filmske industrije? U Bollywood-u najveći broj filmova koji se proizvede su mjuzikli
…da većina Indusa opere lice, ruke i stopala pre jela? Žene jedu tek kad svi završe
…da Indusi na sahranama oblače belo? Udovice nose belo kao suprotnost šarenim tonovima udatih ili single žena
…da joga potiče iz Indije?  Joga se primenjuje oko 5000 godina unazad

By Maja Jauković