Prag

Hladna decembarska noc. Na parkingu Sava centra stojim sa fasciklom u ruci, sa okacenom smesnom slikom oko vrata I naravno, sa osmehom na licu. Cekam svoje saputnike u nadi da ce I ovo putovanje biti nesto posebno. Opet me puca adrenalin I opet osecam euforiju. Cak I posle svih mojih putovanja u protekle 3 godine I svih lutanja po Aziji I Americi, ja I dalje osecam istu energiju I sve me to I dalje vuce kao da nigde nisam ni bio. Kapiram da drugi ljudi slusajuci mene I moje kukanje za putovanjima steknu utisak da sam neopisivi snob. Neko nije izasio dalje iz dvorista po nekoliko godina a ja kukam sto sam mesec dana u Beogradu. Ali sta da radim, putovanja su moj smisao zivota I tako ce uvek biti. Kao I u drugim stvarima, I ovde je isto, sto vise imas, to vise zelis. A ja samo zelim da putujem bilo gde. Ovoga puta sam izabrao Prag. Vec sam bio tamo 3 puta ali sam uvek bio I suvise kratko da bih video sve vrednosti “Zlatnog grada”. Zbog toga sam izmedju Amsterdama, Berlina I Dizeldorfa izabrao Prag. Berlin zelim da vidim sam I bez poslovnih obaveza, u A-Damu sam bio I previse u zadnje 2 godine a Dizeldorf ce sacekati neko vreme.

Ljudi polako pristizu I pocinju sa svojim pitanjima. Sve je kul, svi su raspolozeni. Kako da ne budemo raspolozeni, idemo u Prag za Novu Godinu. Dosta putnika sam upoznao u agenciji ali neke sam video prvi put. Krecemo put Novog Sad da pokupimo ostale pa onda pravac Ceska Republika. Dobra je bila prica u busu, niko nije pravio probleme, retko ko I da je pio, grupa je bila bas streberska, ne u losem smislu vec su ljudi bili bas normalni I kulturni. Malo muzika, malo prica, malo film I vec smo nadomak Praga. Meni nekako uvek brzo prodje put gde god da putujem, Iako skoro nikad ne spavam. Uzivam da nocu zevam u put I diskutujem sa vozacem o nebitnim stvarima. Cesto mi I neki putnik ili putnica dodje tu napred pa bude jos zanimljivije. Po dolasku u Prag, moji dragi partneri iz hostela su se potrudili da nas odmah smeste u sobe bez cekanja zvanicnog check-in-a. Bas su carevi u PLUS Pragu, ako nekad idete u glavni grad Ceske I nemate gde da spavate, obavezno idite u ovaj hostel jer je to najbolji hostel u Evropi, a videcete I zasto. Mi smo se kratko odmorili I onda uvece otisli na krstarenje. Posle je na redu bilo pivo. U stvari, ono je bilo u nasem planu za svih 5 dana. Cak smo I za dorucak pili pivo. Pored toga, u prvom planu su bile I kobasice. Ja, koji uopste ne volim kobasice nesto posebno I koji retko kad pijem, sam jeo to svaki dan I pio pivo svaki dan. Ocaran sam Ceskim napitkom. Cak ni meksicko pivo ne moze da se meri sa njihovim. Kazem to iz svog “bogatog” iskustva. “U FLEKU” je najbolja pivnica u kojoj sam ja bio I tu sam cesto vodio ljude. Prvi dan sa grupom, setamo po Pragu I krecemo se ka “U Fleka”-i ali je tamo bilo toliko puno da smo morali da potrazimo drugo mesto. Svratili smo u neki pab pored gde smo ostali par sati, taman toliko da se po kisi vracamo u hostel, jedan deo puta peske. Sutra je osvanuo prokleti 31.12. Nikada mi nece biti jasno sta to ima toliko posebno u tom datumu? Zasto se svi toliko loze I zasto svi ocekuju nesto posebno I dizu toliko euforiju oko Nove Godne? Zasto se radujete, sto ste stariji jos godinu dana? Svi imaju neke planove, jedni hoce na trg, drugi u pivnicu, treci u klub a ja sam hteo na drumm & bass, bas zato sto me zabole za Novu God I zato sto je ulaz bio 6 eur . Ipak, u grupi I nije bilo mnogo istomisljenika tako da sam te famozne veceri ostao sa tri ortaka. Prvo smo bili na trgu, ali je tamo bilo kao ponedeljkom uvece u Beogradu. Ubedio sam ih da krenemo do Matriksa, na DnB. Dolazimo tamo a meni pocinje da se radja osmeh na licu. Klub se nalazi u podrumu, isaran je grafitima, pice je mnogo jeftino a ekipa je pa najblaze receno razlicita. Ko je bio sa mnom u OVERTOOMU 301, zna o cemu pricam. Moja ekipa je brzo otisla dalje a ja sam ostao sam da djuskam uz Jungle koji je pustao neki klinac. Pivo, Drumm & Bass & freaks. I tako je pocela moja 2010. U poredjenju sa 2009.-om I nije neki pocetak ali koga briga za te gluposti. Vece ko vece, dan ko dan. Sutradan smo kulirali I setali po Pragu a dan posle toga je bio najbolji dan putovanja, barem meni. Razlog za to je bio izlet. Isli smo u Drezden, grad koji je pretrpeo najveca razaranja u II svetskom ratu, ne racunajuci naravno Hirosimu I Nagasaki. Koliko je samo lep grad. Na rusevinama starog grada, Nemci su izgradili potpuno istovetni, tacnije restaurirali su ceo grad. Prelepi vrtovi, palate… Napolju je bila prava mecava I kad je pao mrak, u Drezdenu je bila prava zimska idila. To mi je bio jedan od retkih dana u zivotu da sam stvarno voleo sto je napolju padao sneg. Kad smo kretali nazad, svi smo se smorili jer odlazimo iz Drezdena. Ali, po povratku iz Nemacke, otisli smo u undergroun pab, gde se to vece odvijala prava predstava. Nas 10-tak je bukvalno plakalo od smeha I ta noc je stvarno bila mnogo dobra, takve noci cine sustinu putovanja I takve noci ti ostaju urezane zauvek. Zadnji dan je bio rezervisan za jos malo blejanja po Pragu. Dolazi bus isped “Cehovog” mosta I krecemo nazad. Rastanak na parkingu I veliki pozdrav do nekog narednog putovanja.
Hladan januarski dan. U Beogradu I dalje hladnoca I sneg. Nema piva, nema kobasica ali ima mnogo dobrih ljudi sa putovanja, ima mnogo uspomena I ima mnogo fotografija “Zlatnog grada”. I naravno, puno energije potrebne za dalje funkcionisanje I srecu.

Miloš Janković